Španski institut Servantes jedan je od najuspešnijih kulturnih projekata u poslednjih dvadeset godina. Reč je o mreži instituta čija je osnovna misija upoznavanje sveta sa hispanskom kulturom Španije i Latinske Amerike kao i podučavanje španskog jezika. U svetu deluje 87 Servantesovih centara, a već nekoliko godina uspešno deluje i beogradski.
Pre nekoliko nedelja je u španskim medijima objavljeno da će budžet ovog instituta zbog ekonomske krize u Španiji biti „kraći“ za 37 odsto, odnosno da će umesto dosadašnjih 80 miliona dobiti 50 miliona evra, navodi madridski Pais. Najavljeno je zatvaranje dva instituta u Brazilu i jednog u Siriji.
„Beogradski Servantes neće biti zatvoren“, kaže za Danas direktor beogradskog Servantesa Antonio Lasaro Gosalo. „Budući da će sredstava biti manje, Servantes trenutno radi na preoblikovanju svog delovanja i traži najbolje moguće načine da prevaziđe trenutnu krizu. Nastojimo da pronađemo nove izvore finansiranja. Ne treba zaboraviti da je jedan od stabilnih prihoda koji se ostvaruje van Španije prihod od kurseva španskog jezika. Naravno, to za funkcionisanje samog instituta i njegove kulturne projekte nije dovoljno. Ulaziće se u partnerstva sa kulturnim institucijama i kompanijama koje žele pomognu. Svi instituti će biti pogođeni u manjoj ili većoj meri, ali mnogo toga zavisi od činjenice gde se nalaze. Nisu isti troškovi instituta u Parizu, Tokiju, Njujorku ili, recimo, Beogradu.“
Antonio Lasaro Gosalo (1960) rođen je u Madridu. Diplomirao je pravo i za Institut Servantes radi od 2000. godine. Pre Beograda radio je u Institutima Servantes u Bukureštu i Pragu kao zamenik direktora. U Institut Servantes u Beogradu obavlja dužnost direktora centra već tri godine. Zahvaljujući njegovom zalaganju Institut Servantes ima odlične odnose sa Filološkim fakultetima u Beogradu i Kragujevcu, i sa brojnim kulturnim ustanovama (Kulturni centar Beograd, BELEF, BEMUS, Guitar Art Festival) i izdavačkim kućama.
Naš sagovornik ističe stručnost i predanost zaposlenih u beogradskom Servantesu i profesionalnost koju su pokazali, što potvrđuje broj upisanih na kurseve jezika, članova biblioteke, ali i veliki broj ljudi koji posećuju brojna kulturna dešavanja u Institutu.
U Srbiji je, kako kaže Lasaro, „percepcija Španije i hispanske kulture veoma pozitivna, a otvaranje Instituta je tome doprinelo još više.“
Trenutno u svetu više od 450 miliona ljudi govori španski jezik. To je drugi jezik sveta po broju maternjih govornika i drugi jezik na svetu u međunarodnoj komunikaciji. Demografski gledano, procenat svetske populacije koji koristi španski jezik kao maternji sve više raste, dok se procenat govornika, kojima su maternji jezici engleski ili kineski, sve više smanjuje. U Srbiji većina ljudi uči jezik Servantesa i Lorke zato što je lep. Pitamo našeg sagovornika šta misli o tome.
„U Španiji nas često pitaju zašto u Srbiji ljudi uče španski. Najpre ga uče iz zadovoljstva – dopada im se njegova melodičnost i hispanska kultura uopšte. Ne treba zanemariti i uticaj TV serija. A naši učenici nam kažu da je reč o jeziku koji im je lak za učenje. Jedan od naših glavnih zadataka jeste da našim polaznicima ukažemo na širenje španskog jezika. To je zvanični jezik 21 zemlje, broj njegovih govornika u SAD i drugim delovima sveta raste, sve više ljudi ga koristi i u poslovnoj komunikaciji, što je činjenica koju ne treba zanemariti.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
