Diskretni šarm neistraženog

Nije, međutim, ovo jedina neobičnost ove azijske prestonice. Ima ih još. Filipini nisu do kraja iskoristili svoje turističke potencijale. Ekstremi između bogatstva i siromaštva su, kao i u ostatku Azije, vidljivi na svakom koraku. Ne treba zaboraviti ni to da su Filipini jedina većinski katolička zemlja u ovom delu planete. Devedeset odsto stanovništva sebe smatra hrišćanima.

Za činjenicu da Filipini ostatku sveta nisu toliko zanimljivi kao Tajland ili Malezija zaslužna je nestabilna politička situacija. Vesti iz ove zemlje često se nađu među udarnim naslovima na globalnim kanalima vesti, što strane turiste, posebno one dubljeg džepa navikle na stabilnost, odvraća od ove destinacije. To doduše ima i svoje pozitivne strane s obzirom na to da su cene niže u odnosu na ostatak regiona. Nekada to beše najelegantnija prestonica Istoka. Godina 1945. za Manilu je bila kobna. Grad je bio uništen u japanskoj okupaciji i Bici za Manilu, koja se odigrala upravo tada. I danas su primetni ostaci španske kolonijalne arhitekture. Uticaj Španije kao „majke otadžbine“, kako je stanovnici njenih bivših kolonija u Latinskoj Americi povremeno zovu, na Filipinima je u poslednjih nekoliko decenija veoma potisnut. Zvanični Madrid se do izbijanja krize u Evropi trudio da povrati svoj nekadašnji uticaj pre svega kroz privrednu saradnju i širenje španskog jezika i kulture. Nekadašnji uticaj je vidljiv po imenima ulica i znamenitosti, ali i mnogo Filipinaca nosi španska imena i prezimena. Poseban doživljaj jeste obilaženje Starog grada sa zidinama, manastirima i crkvama. Binodo je gradska četvrt prepuna restorana, barova, striptiz-barova, javnih kuća i neizostavnih karaoke-barova. Oni koje zanima noćni provod treba da se prošetaju Bulevarom Roksas. Ulice su prepune ljudi do ranih jutarnjih sati. Može se naići na mnogo prostitutki i transvestita koji pružaju svoje usluge, ali i turista koji su željni dobrog provoda i akcije.

Upravo u ekstremima između bogatstva i siromaštva ovaj grad crpi neku čudnu snagu. S jedne strane ogromni poslovni soliteri i supermoderni šoping centri, a s druge sirotinjske četvrti Manilu čine jedinstvenim mestom na svetu. Ne treba se ogrešiti o za nas egzotičnu filipinsku kuhinju. To šarenilo boja, ukusa i mirisa budi sva čula na uživanje, samo što, nažalost, većina jela zbog specifičnih sastojaka ne može da bude za razliku od drugih istočnjačkih kuhinja toliko dobro prilagođena pripremanju u Evropi.