Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu 2008:

„Nobelova komisija na Karolinskom institutu odlučila je da Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2008. godine dodeli stručnjacima: Haraldu cur Hauzenu, Fransoaz Bare Sinusi i Liku Montanjeu.“ Kako javlja nemački radio Dojče vele koji mnogo pažnje poklanja zdravstvenim temama i u svojim programima se ozbiljno ali na popularan način bavi medicinom: „Nagrada iznenadila dobitnike.“

Šestog oktobra sedamdesetdvogodišnji profesor Harald cur Hauzen je rekao da ga je odluka potpuno iznenadila. Pre pet godina je otišao u penziju. Od njegovog otkrića prošlo je više od dve decenije. Dvojica Francuza su takođe izjavili da uopšte nisu računali na Nobelovu nagradu. Treba dodati i to da su ova trojica naučnika virolozi, a otkrili su viruse koji su veoma rašireni i koji izazivaju smrtno opasne bolesti. Nažalost danak koji stiže na naplatu gubitkom ljudskih života je jeziv. Statistike su neumoljive. Godišnje od raka grlića materice oboli oko pola miliona žena širom sveta, a o pandemiji side da se i ne govori. Kao i svuda, pa i u Nemačkoj obistinila se ona biblijska izreka koja kaže da „niko nije prorok u svom selu“. Na početku dugogodišnjih istraživanja profesora Haralda cur Hauzen niko nije shvatao ozbiljno. Ali, uspeo je da izgradi reputaciju odličnog stručnjaka. Harald cur Hauzen je sve donedavno bio dugogodišnji šef Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu. Veoma rano je otkrio da određene vrste virusa mogu da izazovu kancer. Cur Hausen je, suprotno mišljenju koje je prevladavalo sedamdesetih godina dvadesetog veka, pretpostavio da humani papiloma virus ima ulogu u razvoju raka grlića materice i da ćelije raka, ako sadrže onkogeni virus, moraju u genomu sadržati i njegov DNK. Ključno otkriće dogodilo se početkom osamdesetih godina prošlog veka kada je zajedno sa saradnicima profesor Hauzen otkrio značaj humanog papillom virusa, pre svega njegovih raširenih varijanti, u nastanku raka grlića materice. Ozbilni zdravstveni veb portali preciziraju da je posle desetogodišnjeg istraživanja, otežanog činjenicom da se u genomu tumora nalaze samo delovi DNK virusa, cur Hauzen otkrio DNK HPV-a u biopsijskim nalazima raka grlića materice i tako 1983. otkrio HPV tipa 16. Godine 1984. klonirao je HPV 16 i 18, koji su prisutni u približno 70 odsto biopsijskih nalaza raka grlića materice u celom svetu. Harald cur Hauzen dokazao je nova svojstva HPV-a što je doprinelo razumevanju mehanizama za razvoj raka uzrokovanog papiloma virusom.

On je omogućio proučavanje HPV-a 16 i 18, koje je na kraju doprinelo razvoju vakcine koja osigurava 95-odstotnu zaštitu od zaraze visokorizičnim HPV-om 16 i 18. Međutim, među kolegama, naučnicima on i njegova teza dugo su bili predmet izrugivanja. „U to vreme uopšte nije bilo jednostavno da takve stvari objavljujem u naučnoj javnosti, ali hvala bogu pokazalo se da sam bio u pravu. U razdoblju između 1972. i 1982. moji radovi su primani s velikom skepsom“, rekao je Hauzen.

Pofesor Otmar Vistler, upravnik Centra za istraživanje kancera u Nemačkoj izjavio je: „Prekretnicu sigurno predstavlja uvođenje vakcine protiv ljudskih papilom virusa za šta je temelj postavio ovaj centar koji vodim, pre svih moj prethodnik cur Hauzen. Time je stvorena sasvim nova mogućnost sprečavanja raka.“ Ranije je ta bolest često bila smrtonosna. Danas ju je lako otkriti putem jednostavnog i jeftinog testa, a većsu razvijene dve vakcine. Obe mogu da budu stoodstotona zaštita od bolesti ako je prime devojke pre prvog seksualnog kontakta. Zato krajnje ozbiljno i treba shvatiti reklamno-preventivne kampanje raznoraznih nevladinih organizacija i ministarstva zdravlja koje se s vremena na vreme sprovode.

Druga dvojica dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su Francuzi, Fransoaz Bare Sinusi sa uglednog pariskog instituta Paster i profesor u penziji i šef Svetske fondacije za istraživanje side, i Lik Montanije za otkriće virusa HIV. Njihov rad je osnova aktuelnih saznanja o prirodi side i načinima na koji se širi, i ključza razvoj anti retroviralne terapije. Podsetimo, HIV virus, izazivačside, 1983. godine maltene su istovremeno otkrila dva naučna tima, ovaj francuski tim i jedan okupljen oko američkog naučnika Roberta Gala. Zbog toga je osamdesetih godina vođen dugotrajan i mučan spor, čak i na najvišem političkom nivou, oko toga ko je zapravo prvi otkrio virus – Francuzi ili Amerikanci. Spor je završan sporazumom, ali tek mnogo godina kasnije Galo je popustio i sada Lik Montanje važi za takozavnog „oca virusa“.