Drugačije sagledavanje Bliskog istoka

Da li je Zapad „pogrešio“ što je jedinstveno podržao sirijsku opoziciju, koja je sama razjedinjena i podeljena?

– Momenat kada je sve krenulo nizbrdo u Siriji, nakon inicijalnih mirnih protesta protiv Bašara el Asada, jeste potez opozicije i demonstranata da oružjem pokušaju da svrgnu s vlasti El Asada. Sirija je država s veoma heterogenim stanovništvom i zaista je bilo malo verovatno da će, ako dođe do oružanih sukoba, opozicija uspeti da brzo i efikasno okonča proces rušenja El Asada, uprkos činjenici da procentualno veliku većinu Sirije čine sunitski muslimani. Bašar el Asad ima veoma snažnu kontrolu nad vojskom i specijalnim jedinicama, kao i podršku njegovih međunarodnih saveznika Irana i Rusije. Pored podrške Irana i Rusije moramo da uzmemo u obzir i da Izraelu kao glavnoj vojnoj sili na Bliskom istoku u potpunosti odgovara da Bašar el Asad ostane na vlasti. U takvoj situaciji je bilo jasno da bezrezervna podrška Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva, kao i dozirana podrška Zapada, ima veoma limitirane mogućnosti. Zbog ovih činjenica se nikako nije smelo ulaziti u avanturu i započinjati sukob koji je do danas odneo preko 100.000 života, pri čemu se kraj sukoba teško nazire. Za pravac ka kome se kreće situacija u Siriji može kao odličan primer da nam posluži sadašnje stanje u Iraku, nakon više od deset godina od svrgavanja s vlasti Sadama Huseina.

Kako procenjujete da će se razvijati situacija u Egiptu nakon vojnog udara, budući da su izrečene presude za masovna pogubljenja „terorista“ i da između ostalih i novinari Al Džazire i dalje sede u zatvoru?

– Stanje u Egiptu je više nego kritično. Danas, polako, svima postaje jasno da je podrška Armiji od strane kvaziliberalnih i pseudosekularnih organizacija da izvrši puč svrgavanjem s vlasti prvog demokratski izabranog predsednika Egipta Muhameda Mursija katastrofalna greška. Zbog toga se može s pravom konstatovati da su upravo te snage u velikoj meri najodgovornije za stanje u kome se danas nalazi Egipat. Muslimanska braća nisu nikakva teroristička organizacija, već je proglašavanje Muslimanske braće „terorističkom organizacijom” način kojim Armija daje sebi legitimitet da beskompromisno reaguje u slučaju mirnih protesta koje ova organizacija pokreće, ubijajući i hapseći na desetine hiljada nedužnih ljudi. Što se tiče slobode medija tu je situacija takođe potpuno užasavajuća. Armija u potpunosti kontroliše medije sprovodeći neverovatno agresivnu cenzuru. Pri tome sadržinski televizijske emisije, novinska izveštavanja i propagandni spotovi počinju da spadaju u žanr naučne fantastike. Takođe, veoma je važno da se istakne i krajnje licemeran i neprincipijelan stav zapadnih država koje sede mirno, skrštenih ruku, ne preduzimajući ništa dok egipatski vojni vrh na najbrutalniji način zabranjuje organizacije koje mu se suprotstavljaju, a njihove članove i aktiviste hapsi, muči i ubija. Očigledno je da je proces demokratizacije Egipta i poštovanje najelementarnijih ljudskih prava od strane zapadnih zemalja stavljeni ad acta zarad viših geostrateških interesa.

Možete li se osvrnuti na položaj hrišćanskih manjina na Bliskom istoku?

– Veoma je teško uopšteno odgovoriti na to pitanje. Bliski istok je veliki region i on obuhvata značajan broj država. Sasvim je drugačiji status hrišćana na primer u Libanu, gde oni predstavljaju jedan od najvažnijih stubova društva, i položaj u kome se hrišćani nalaze u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Zaliva, gde pre možemo da govorimo o nepostojanju bilo kakvih prava, a ne o stepenu poštovanja tih prava. Zato je veoma teško dati jedan unificiran odgovor, jer kao što postoje ogromne razlike u pravima kojima muslimani raspolažu na tlu Evrope, tako postoje i značajne razlike u poštovanju prava hrišćana u zemljama Bliskog istoka.

Kako se prema vašem mišljenju Bliski istok tretira u ovdašnjim domaćim medijima?

– Veoma površno. Uglavnom se Bliskim istokom mediji u našoj zemlji bave samo kada za to ima nekog konkretnog povoda. Ne postoje televizijske emisije ili novinske analize koje bi se na ozbiljniji i dublji način bavile problemima ovog regiona. Pored toga, Srbija ima sada već dugu tradiciju da „stručnjaci” koji pišu i koji su u poziciji da stvaraju sliku u našoj javnosti o Bliskom istoku gaje veoma čudnu i strastvenu dozu animoziteta spram muslimana i islama kao religije, zbog čega njihovim analizama i izjavama nedostaje objektivnost i naučna nepristrasnost. Doduše, pored toga često je po sredi i nedovoljna obaveštenost ili jedan šablonski i stereotipizovan pogled na Bliski istok i islam.

Možete li nam nešto reći o centru čiji ste direktor?

– Balkanski centar za Bliski istok je nastao sa idejom da okupi mlade istraživače koji se akademski bave kako bliskoistočnim regionom i islamskim studijama tako i uticajem petovekovnog prisustva Osmanskog carstva na našim prostorima na politiku, jezik, književnost, vizuelnu umetnost, običaje i druge aspekte društvenog života balkanskih naroda. Cilj je da se okupljanjem mladih naučnika stvori klima u društvu i naučnoj javnosti koja bi vodila drugačijem sagledavanju Bliskog istoka, islama i osmanskog nasleđa na prostoru Balkana. Do sada je percepcija u srpskoj naučnoj javnosti spram islama i osmanskog perioda bila u velikoj meri pod snažnim uticajem evropocentričnog, orijentalističkog ili pak nacionalističkog diskursa, koji predstavljaju okosnicu i srž za permanentno „ratoborno” i agresivno raspoloženje koje većina Srba gaji spram muslimana na našim prostorima, a koje je kulminiralo tokom ratova devedesetih godina na teritoriji Bosne i Hercegovine. Takođe, Centar ima za cilj i da se ponovo uspostave veze s institucijama i istraživačima iz drugih republika bivše Jugoslavije iz već pomenutih naučnih oblasti, veze koje su posledicom rata devedesetih godina skoro u potpunosti zamrle. Nažalost, ostvarivanje ovog cilja ne ide niti brzo niti lako jer se mnogo toga ružnog desilo i mnogo toga „malignog” je izrečeno i napisano tokom ratnih godina (a i generalno tokom čitavog veka i po unazad) da podozrenje postoji u velikoj meri.

Na čemu trenutno radite?

– Trenutno Centar aktivno radi na pokretanju naučnog časopisa koji će nositi naziv „Balkanski časopis za islamske i bliskoistočne studije”, čiji će prvi broj izaći početkom septembra. Kao što i sam naslov ukazuje, časopis će se prvenstveno baviti islamskim i bliskoistočnim studijama, ali takođe i uticajem islamske civilizacije na naše prostore koji je ostvaren za vreme Osmanskog carstva. Ono što bih posebno voleo da istaknem ovom prilikom jeste da će časopis okupiti naše najeminentnije stručnjake iz različitih oblasti društvenih i humanističkih nauka, kao i veoma značajne stručnjake iz regiona i sveta.

Lična karta

Ivan Ejub Kostić je izvršni direktor i jedan od osnivača Balkanskog centra za Bliski istok. Diplomirao je na Filološkom fakultetu na katedri za orijentalistiku, arapski jezik i književnost. Nakon toga, na istoj katedri, master tezom „Vidovi islamskog reformizma u XIX i XX veku” završio je master studije – studijska grupa islam i civilizacija. Koautor je knjige „Progonjeni islam”, koja je izašla iz štampe u septembru 2013. godine. Pored toga je autor mnogih tekstova, kao i komentator za vodeće medije u zemlji i regionu na temu Bliskog istoka i islama. Trenutno radi na knjizi koja se bavi islamskom mišlju Južnih Slovena na području bivše Jugoslavije. Polja interesovanja su mu: islam u Evropi i na Balkanu, položaj muslimana i status islamskih zajednica republika bivše Jugoslavije, islamska misao na Balkanu, islamska savremena misao i reformizam unutar islama, odnos savremenih društvenih teorija i islama, egzegeza i hermeneutika Kurana, islamsko pravo.