Ekerman i Sent

Ima izdavača koji se bore da objave kvalitetne domaće pisce, ima naravno i onih drugih koji ljubavne vikend romane napisane na nekoliko stotina stranica, spakovane u korice, predstavljaju kao savremenu domaću književnost. Ali, to je činjenica, zakon tržišta diktira važeća pravila igre, nad kojim je svako lamentiranje gubljenje vremena koje se u divljem kapitalizmu posmatra isključivo kroz novac. Ima i onih koji, uprkos okolnostima, koriste pametno sve prednosti novih tehnologija i tretiraju ih kao sredstvo kojim se plasiraju kvalitetni sadržaji, u ovom slučaju književni. To već nekoliko godina radi veb časopis za književnost Ekerman koji izlazi jednom mesečno. NJegov glavni urednik je Enes Halilović. Nalazi se na adresi (http://eckermann.org.rs). Besplatan je i dostupan svima, a ima odlične proze, poezije, eseja, kritika i još koječega. Namerno ne spominjem imena autora, ima poznatih i onih koji će to tek postati. Ne želim da nekoga izostavim ili prenaglasim, a i draž je u istraživanju, te to zadovoljstvo otkrivanja novog, neobičnog i drugačijeg prepuštam svima koji to hoće da urade. Nema većeg zadovoljstva nego kad čovek otkrije nešto sam. Urednički tim koji radi ovaj portal garantuje kvalitet, što bi rekli marketing stručnjaci.

Gospodin Halilović uređuje i časopis za književnost, umetnost i kulturu Sent koji izlazi četiri puta godišnje u malom tiražu i na papiru. U Beogradu se može naći u knjižari Zlatno runo. Videh nekoliko poslednjih brojeva. Ozbiljan časopis za poznavaoce umetnosti i književnosti.

Na ova dva primera lepo se vidi nekoliko stvari. Pre svega pristup i strategija. Dva različita medija posvećena su književnosti, umetnosti i kulturi. Jedan je besplatan i dostupan svima u virtuelnom obliku, a drugi izlazi na papiru i ima primesu „ekskluzivnosti“ i teže je do njega doći. Da li se virtuelna i ‘papirna’ publika preklapaju? Ne znam. Ono što svakako znam jeste to da je pristup koji je Enes Halilolvić zauzeo u ovim krajevima nažalost izuzetno redak. Shvatio je ono što je negde drugde shvaćeno odavno. Jezici medija, onog digitalnog i onog klasičnog, papirnog, različiti su, pa se zahtevaju i drugačiji pristupi. Mogu li različiti mediji da se dopunjuju i prožimaju? Mogu. Da bi od toga i pisci i čitaoci imali koristi, potrebno je da im se dobar sadržaj na ta dva jezika i ponudi. Kada se to uradi promišljeno i pametno dobijaju svi: pisci, čitaoci i kultura, pre svega domaća, a i onoj globalnoj, planetarnoj ima šta da se priloži.