Frank Buis

Nemam običaj da ove redove otpočinjem citatima, ali ovoga puta sam morao. Ove reči izgovara Gabrijel jedan od junaka sjajnog romana „Nijedne žene sin“ čiji je autor Frank Buis. Reč je o jednom od možda najautentičnijih glasova francuske savremene književnosti. Roman je s francuskog prevela Jovana Ilić, a objavila izdavačka kuća Vaganar. Volim kad otkrijem autore za koje nisam znao, a Buis je jedan od njih. Ako je suditi po odličnom prevodu ovaj pisac će kod nas steći verne čitaoce.

Roman Vas vuče da ga čitate, a možda ga je najbolje opisalo Nikola Bijelić koji je kazao ovo:

„To je roman o neverovatnom nasilju i zlu koje je glavna junakinja Roz proživela, ispričanu iz ugla različitih osoba. Buisov roman pripoveda nam strašnu priču, u kojoj nalazimo stari zamak u šumi, u njemu jednu četrnaestogodišnju devojčicu koju je siromašni otac prodao kakao bi mogao da prehrani svoje preostale tri kćeri, gazdu zamka koji se tokom priče pretvara u čudovište nad čijom sudbinom bdi njegova majka kao stara veštiva, a tu su i otac devojčice, koga izjeda kajanje zbog prodaje ćerke, duševna bolnica u koju ne smeštaju samo umobolne, čudna žena koja je u nju zatvorena zbog ubistva sopstvenog deteta, kao i jedan ništa manje važan crkvenjak. A u središtu svega toga je jedan sveštenik koji postaje, zahvaljujući sveskama koje su dospele u njegove ruke, svedok strašne priče koju je zapisala glavna junakonja. To je roman koji nam pokazuje koliko je velika i čudesna moć reči, moć književnosti“.

Po francuskim portalima se može pročitati da su u toku pregovori za snimanje filma po ovom romanu koji je sjajno prošao na francuskom književnom tržištu. Sjane knjige govore same za sebe, zato ću osvrt na ovaj neobičan i izuzetan roman i završiti citatom koji u knjizi izgovara upravo glavna junakinja Roz:

Vreme je stalo u tom vrtlogu. Vreme nije ništa drugo nego večno oduzimanje od trenutka kada se rodimo, ono je poput beležnice moga oca, a nemamo čak ni svest o tome dokle god smo deca. Dete koje naglo postane žena, eto šta sam bila u onom vrtlogu, dete koje posmatra kako ta žena gospodari vremenom, ta žena koja se nikada neće usuditi da ode dalje od tog vrtloga. To je trenutak u kome je sve moglo početi da trenutak koji je usledio nije sve uništio“.