Fransis Kere

Putujući, za sada samo imaginarno, po Africi, još jednom sam se zapitao zašto smo mi Evropljani toliko evrocentrični.

Shvatam da nažalost malo znamo o drugim i drugačijim civilizacijama i kulturama (čast izuzecima), i posmatramo ih samo iz naše evropske perspektive, ili one još gore – lokalne gde se sami o svom jadu zabavljamo, a drugi i drugačiji nas ne zanima.

Stalno pokušavam da širim vidike, prikupljam informacije, delim ih sa drugima – saznajući o drugima saznajemo po nešto i o nama samima.

Beograd ima ludu sreću da ima Muzej afričke umetnosti čija je zbirka sjajna, a njihov veb odličan, sa mnoštvom informacija i publikacija koje se mogu besplatno skinuti. Adresa je www.mau.rs.

Onda, naleteh na informaciju da je ovogodišnji dobitnik najznačajnije svetske nagrade za arhitekturu Pricker, Afrikanac.

Arhitekta se zove Fransis Kere (piše se Francis Kéré ako hoćete da ga „guglate“ i vidite šta je sve radio).

Rodom iz Burkine Faso (1965), preselio se u Berlin 1985, poseduje dvojno državljanstvo – svoje domovine i Nemačke.

Bio je prvo dete iz svoje lokalne zajednice koje je išlo u školu.

Sa sedam godina se preselio iz svog rodnog Gandoa u Tenkodogo gde je krenuo u školu, preciznije to je bila učionica od betonskih blokova, bez ventilacije i svetla, a u njoj je bilo oko stotinu đaka.

Tada je, kako sam kaže, Kere odlučio da će se jednom baviti arhitekturom.

U njegovom slučaju arhitektura je postala životni poziv koji menja dobrobit lokalnih zajednica, pogotovo u njegovoj rodnoj Africi.

NJegova arhitektura pomaže, kako bi se danas reklo, održivom razvoju, poštujući sve zakonitosti održive gradnje po najvišim ekološkim standardima, a Kere se trudi da njegovi objekti budu izgrađeni od materijala koji se mogu nabaviti na licu mesta.

U svom rodnom mestu je projektovao 2011. osnovnu školu.

Broj učenika je sa 120 skočio na preko 700.

NJegova dela odišu, kako je rekao čileanski arhitekta Alehandro Aravena (dobitnik Prickera 2016) „lepotom, skromnošću, smelošću i inovacijom“.

Dodeljivanje Prickera Fransisu Kereu ne treba da iznenađuje zato što, kako tvrde dobri poznavaoci zbivanja u svetu arhiutekture, žiri za dodelu nagrade već nekoliko godina izbegava da nagrađuje monumentalna zdanja i zgrade, već se fokusira na arhitektiuru koja služi društvu.

Kereova arhitektura poseduje upravo to: projektovao je škole, bolnice i mnogo toga drugog što doprionosi boljem životu ljudi.

Nije projektovao samo u svojoj rodnoj Burkini Faso.

NJegova dela nalaze se širom Afrike: u Beninu, Keniji, Mozambiku, Togou i Sudanu.

NJegovi radovi nalaze se i u: Nemačkoj, SAD, Italiji, Švajcarskoj i Danskoj.

Sam kaže da svi zaslužuju da žive u kvalitetnim i udobnim prostorima, a njegova misija je da služi dobrobiti društva.

Od jednostavnosti projekata Fransisa Kerea zaista zastaje dah. To je još jedno ime svetske arhitekture na koje treba obratiti pažnju.

Dodeljivanje Prickera može tome samo da pomogne.