Geofilozofija Mediterana

Kada čitate ovako dobro napisano štivo, onda zapadate u pomalo nezgodnu situaciju, knjigu svesrdno treba preporučiti, a ne znate šta da kažete a da već nije rečeno ili napisano, naročito kada je o tom mare nostrum reč.

Ima tome vremena, vremensku odrednicu treba shvatiti veoma uslovno i rastegljivo, da je primat preuzeo Atlantik, a Mediteran je pomalo skrajnut i zaboravljen. Polako počinje da zauzima svoje staro mesto iako okolnosti pod kojima se to događa nisu ni najmanje lepe. Glad i ratovi, od Afrike do Sirije i ostalih kriznih žarišta, teraju očajnike svih boja i staleža da spas potraže u „obećanoj Evropi“ za koju se hvataju kao za jedinu slamku spasa. Put do te Evrope vodi preko Mediterana, odnosno do obala Sicilije. Mnogi su se u tom moru utopili, a kako izgleda spasavati hiljade iznemoglih ljudi najbolje znaju pripadnici Italijanske Obalske straže i ostalih delova tamošnje mornarice, policije i vojske. Vrednost ove knjige krije se upravo u tome što nas Katarina Resta, i sama rođena na Siciliji, u Mesini, podseća šta je Mediteran bio i, mada se na prvi pogled tako ne čini, ostao – jedno od ključnih mesta civilizacije kojoj pripadamo. Burna je i bogata povest ovog Mora i njegovih doticaja sa balkanskim prostorima. Mediteran je, hteli ne hteli, deo intimnog imaginarijuma svakog od nas koji na njemu ili blizu njega živimo zato nikad dosta čitanja o ovom moru sinjem.

Predstavljajući knjigu Vladislav Bajac je primetio da „upravo ta njegova priroda, unitarna i pluralna u isto vreme, u neprekinutom zagrljaju kopna i mora, može da posluži kao paradigma za ponovno promišljanje novih oblika društvene i političke koegzistencije. Da bi se ponovo promislila i Evropa, počinjući od Mediterana, u znaku otvorenosti i gostoljubivosti. Kao što putuje svojom dušom i ovim prostorom, autorka jednako preispituje i svoje i sveukupne korene kulture, promišljajući ih kroz misli filozofskih i geopoetskih magova nauke i putopisa (od Ničea, Deride… do Brodela i Matvejevića). Tako plovi od univerzalnog do lokalnog, od sveta ka Mediteranu, pa uronivši u Italiju, okružuje Siciliju da bi se skrasila u rodnoj Mesini. Knjigu prati set kolornih, očaravajućih mapa, uglavnom izrađenih u 12. veku rukom i znanjem Sicilijanca arapskog porekla, El Idrisija, a na dvoru normanskog kralja Sicilije Ruđera II, u Palermu, kosmopolitskom gradu, mediteranskoj osmatračnici čitavog do tada poznatog sveta“. Ovim rečima nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, mogu samo da primetim da imamo sreće što smo blizu Mediterana, pa zato sve o čemu čitamo možemo da vidimo i intuitivno osetimo i pokušamo da to ‘naše more’ bolje razumemo.