Hinduizam

Poštujem indijske tradicije i kulture, u tolikom mnoštvu naroda, religija, boja, ukusa, mirisa sigurno da postoji ono nešto što milione ljudi oduševljava, mami i privlači da odu u ovu zemlju, ali sa mnom to nije bio slučaj.

Nemam odbojan stav prema bilo čemu što dolazi iz ove zemlje, štaviše, drevna joga, ili bar ono što je došlo do nas, mi veoma prija, korisno je za očuvanje zdravlja.

S druge strane, ima indijskih autora koje veoma volim kao što su Vikram Set ili Džampa Lahiri, koja odnedavno živi i radi u Italiji i piše na italijanskom, nisam imun ni na poneki bolivudski blokbaster koji ume da oraspoloži i nasmeje.

Sviđa mi se i indijska kuhinja, odnosno ono što je do mene stiglo pod tim imenom. Naravno, bude tu i poneka sitnica iz nekog od beogradskih india šopova.

Ali, nikad nisam, što bi sadašnji klinci rekli, uspeo da se „naložim“ na Indiju do kraja.

Ne znam ni sam zašto, ali verovatno zato što od tolikog obilja informacija i poluinformacija nisam uspeo da pronađem nešto što bi mi objasnilo svu komleksnost i lepotu ove kulture.

Sve ono što sam znao o Indiji dolazilo je, uglavnom, iz britanskih predstava o njoj: od romana Barbare Kartlend do putopisa koje su pisali Britanci.

To mi je sve bilo zanimljivo, simpatično, ako tome dodam i ozbiljne knjige o istoriji i kulturi ove zemlje iz britanskih izvora, onda količina informacija koje imam o ovoj zemljii i nije tako mala, samo što nikako to nisam uspeo da sistematizujem.

Onda mi je u ruke dospela odlična knjiga čija je autorka Milica Bakić Hajden „Hinduizam – mnogo zbrke oko Tog jednog“, koju je objavila Geopoetika.

Ova knjiga od dvestotinak stranica nije me pretvorila u apsolutnog fana svega što je indijsko, ali mi jeste objasnila kako realni i nadrealni svetovi koji u Indiji egzistiraju funkcionišu, otkrila mi je mnogo toga što ne znam i štošta mi je postalo jasno.

Iako piše i objašnjava hinduizam i njegove pojmove, kroz ovu studiju Milica Bakić Hajden govori o osnovnim koordinatama indijske kulture o kojima nažalost ne znamo mnogo.

Posebno su zanimljivi odlomci iz njenih dnevnika sa putovanja po Indiji krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Tu je i rečnik osnovnih sanskritskih pojmova, a sastavila je i vrlo korisnu bibliografiju.

Knjiga, iako ozbiljna studija, napisana je, u najpozitivnijem smislu te reči, pitko i pomalo intrigantno, pretpostavljam da je autorka i sama to htela.

Jedino što mogu ovoj knjizi da malkice zamerim jeste previše fusnota.

One su više nego korisne i svrsishodne, ali dobar broj njih je bez problema mogao da bude integrisan u osnovni tekst, čitanje bi svakako bilo lakše. Kako god bilo, dobrih knjiga ove vrste nikad dosta, zato je od srca preporučujem za čitanje koje će vas odvesti u dalje istraživanje, što mislim i da jeste cilj dobrih knjiga.