Hronosova žetva

Sve ovo se nalazi u i odličnom romanu slovenačke književnice Mojce Kumerdej „Hronosova žetva“ koji je objavila beogradska Geopoetika, a sa slovenačkog jezika ga je prevela Ana Ristović. Na 400 strana autorka kroz priču smeštenu u šesnaesto stoleće propituje identitet. Kroz živopisne, ponekad jezive opise onoga što se dešava provejava i s merom upotrebljeni sarkazam. Pojednostavljeno rečeno, katolička crkva čini sve da se u ondašnjim okolnostima nametne kao, kako u svom Verovanju ispoveda, „jedna sveta katolička i apostolska Crkva“. Usleđuje odgovor protestanata koji u rimskoj crkvi vide sve što je suprotno jevanđelju i nauci Hristovoj, a sve se dešava u jeku sukoba za vlast. Ovo delo je, pride, nagrađeno najvećom slovenačkom nagradom za književnost Prešernovom nagradom 2017. godine.

Autorka romana vešto preispituje identitet Slovenaca, kad čitate promišljanja koja provejavaju kroz ovaj rukopis, onda vam polako postaje jasno zašto je Slovenija u bivšoj Jugoslaviji bila „država u državi“ i zašto je Slovence možda malo teže razumeti od ostalih južnoslovenskih naroda kod kojih mislimo da nam je sve jasno i da sve o njima kao našim komšijama ili susedima znamo. Srpski izdavač je, kako bi čitaocima olakšao čitanje, angažovao slovenačkog istoričara Sašu Jeršea da napiše predgovor „Strah bez hrabrosti“ u kome se temeljno objašnjava istorijski, kulturni, teološki i politički kontekst u kome se roman odvija. Treba posebno istaći lavovski posao prevoditeljke Ane Ristović, koja je katoličke teološke pojmove i kontekst prevela tačno na srpski jezik, onako kako treba, gde je bilo neophodno, pribegavala je fusnotama. Moram priznati da je za mene to bilo prijatno iznenađenje, budući da se često mogu pročitati nevešto prevedeni teološki i crkveni pojmovi vezani za katoličanstvo, a prevod Ane Ristović i u tom smislu može biti koristan – da se vidi kako neke stvari treba da se prevode. Prevodilac je razumeo autora, a onda će ga razumeti i čitaoci. Geopoetika je objavila još jednu knjigu Mojce Kumerdej „Tamna Materija“. Inače, na koricama „Hronosove žetve“ prenet je citat iz kritike ovog romana koji je objavljen u ljubljanskom Delu, ako me neko pita, trenutno najboljim dnevnim novinama u bivšoj nam državi. Jela Krečič u kritici u spomenutom slovenačkom dnevniku piše: „Kritička oštrica je uperena i ka onim savremenim crkvenim dostojanstvenicima za koje pitanje vere uopšte nije važno. I više od toga: mnogo je lakše i efikasnije sprovoditi crkvenu politiku, ako ne verujemo u Boga…“