I internet preljuba jeste razlog za razvod

 Ukoliko je vaš voljeni na privremenom radu u inostranstvu, svakako je dobro što možete ne samo da razgovarate ( i to veoma jeftino), već i da se gledate za to vreme. Ali, ukoliko imate internet momka s kojim ste u „vezi“ već dve godine, smejete se, milujete i svađate virtuelno, a nikada se uživo niste videli, onda postoji ozbiljna mogućnost da to nije pravi put ka pravoj ljubavi…, kaže za Danas mlada spisateljica Ivana Kuzmanović. Internet olakšava to je upoznavanje, koketerija, virtuelna, pa i stvarna preljuba. U Americi je u pozitivno pravo uneta mogućnost isticanja internet preljube kao razloga za razvod. Lekom možete da se izlečite, ali i otrujete. Isto je i sa internetom. Ivanin najnoviji roman „Amor portenjo“ (Laguna) doživeo je za nešto manje od mesec dana dva izdanja što je za naše prilike u izdavaštvu prava retkost. Ovaj roman posvećen je preljubi, međutim zanimljivo je to što se ona događa i putem novih tehnologija.

– Nađa, glavna junakinja romana, jeste žena koja prolazeći kroz iskušenje doživljava izvesno unutrašnje preobraženje i menja dotadašnji, strogo kontrolisani pogled na život, novim, mudrijim i zrelijim pristupom. Neki će je etiketirati kao preljubnicu jer su njena misao i želja hodile zabranjenim stazama. Drugi će misliti da nije skrivila jer se „ništa nije dogodilo“. Treći će smatrati da je svako iskustvo namenjeno rastu i sazrevanju pa makar ne bilo po meri i volji ni iskušanika, ni njegove okoline. „Život je plesač, mi smo ples“, kaže autorka i dodaje: Čitava romansa između Nađe i Vanje odvija se putem sms poruka i nekolicine telefonskih razgovora. Novi načini komuniciranja, putem sms-a i interneta, mnogima su doneli olakšanje jer je mnogo manje hrabrosti potrebno za ovu vrstu razgovora i upoznavanja. Uvek možeš da se izloguješ ili isključiš telefon. Ni na šta ne obavezuje. Činjenica da ne obavezuje, ovakva virtuelna komunikacija često može da liši odgovornosti, a skrivenost činjenica može ići dotle da nisi siguran čak ni u to kojeg je pola osoba s kojom razmenjuješ misli, nekada i osećanja. Međutim, mislim da mogućnosti zloupotrebe ovih načina komunikacije nisu istovremeno i ono što ih obesmišljava. Jer sadržaj jedne komunikacije retko kada zavisi od njene forme, njenog načina ispoljavanja. Mnogo je brakova u kojima je komunikacija odavno izgubila smisao, i isto tako mnogo internet veza u kojima smisla i te kako ima. Svaki odnos je jedinstven, zavisi od konkretnih učesnika i neodvojiv od konteksta dešavanja. Upravo zato, moguće je da Nađa i Vanja nikada ne bi stupili u odnos da nije bilo sms-ova. Kao što se ni moj sadašnji partner i ja možda ne bismo spojili da nije bilo interneta…

Ivana Kuzmanović, za razliku od mnogih ovdašnjih pisaca pametno i dobro koristi globalnu kompjutersku mrežu. Njen veb sajt osmišljen je dobro i pregledno, a snimci sa javnih nastupa i promocija mogu se naći i na Jutjubu. O kontaktu sa čitaocima kaže:

– S obzirom na to da u svojim romanima promišljam na temu ljubavi, odnosa, patnje, sazrevanja, preljube, ljubomore, svako iskustvo čitaoca mi otkriva koliko sam blizu ili daleko od suštine koju, kada je pisanje u pitanju, doživljavam kao svojevrsnu misiju. Raduje me ta razmena koju doživljavam sa ženama i muškarcima sa kojima postajem bliska i povezana iako se nikada nismo sreli, i sa kojima otvoreno razgovaram o mnogim temama. Da nema interneta, ova komunikacija bila bi mnogo manja, svedena na književne večeri koje se retko održavaju. Pisma koja dobijam su topla, ljudska, iskrena i duboka i predstavlja mi veliko zadovoljstvo i radost da na njih odgovorim. Ponekad ta poznanstva izađu iz okvira elektronske pošte i smeste se u neku od lepih beogradskih bašti. Kada moje reči u nekome probude ljubav, najmanje što mogu je da na tu ljubav odgovorim ljubavlju.“

Koliko su susreti sa čitaocima i svim ljudima dobre volje za Ivanu Kuzmanović važni govore Susreti po meri srca

Susreti koje organizujem, vođeni su idejom da su pitanja važnija od samih odgovora i da kao što je rekao Rilke „treba da proživimo ta pitanja da bismo jednoga dana samo uvoleli u odgovore“. Ispostavilo se do sada da teme koje otvaram nisu samo moje, lične, već da je veliki broj ljudi različite dobi, pola, profesija, kojima su one bliske, važne i značajne. Prepoznavanje sebe u drugome i drugih u sebi je bitan korak u prevazilaženju otuđenja i manjka ljubavi na koje se često žalimo, napominje Ivana. Zabluda je, dodaje ona da ništa ne možemo promeniti. Potrebno je samo postaviti pravo pitanje: Šta ja tu mogu da učinim? Videćete da je uvek moguće učiniti nešto za sebe i bližnjeg, za bliskost i ljubav.