I Iran ima dva svetska TV kanala

Tako je Iran aktivan na dva fronta. Poseduje kanal na engleskom Press TV i Hispan TV na španskom, a Rusija čuveni RT (Russia Today), koji je pored programa na engleskom, arapskom i španskom jeziku, dodao i poseban kanal za tržište Velike Britanije. Ne treba zaboraviti ni venecuelanski Telesur, koji je osnovan još u doba pokojnog predsednika Uga Čavesa. I oni su ovih dana izbacili svoj kanal na engleskom pored španskog koji godinama funkcioniše.

Kineski CCTV emituje program na nekoliko jezika. Ne treba zaboraviti ni francuski France24, koji se oglašava na francuskom, engleskom i arapskom jeziku. Tu je i Dojče vele, koji ima nekoliko kanala vesti na različitim jezicima. Svojevremeno se činilo da je, pojavljivanjem Aldžazire na engleskom, dugogodišnjem monopolu Bi-Bi-Sija i Si-En-Ena odzvonilo. Poznato je da je ova TV stanica izazvala revoluciju gde god da se pojavila. Za prostore bivše države emituje program pod nazivom Balkans. Ne može se reći da je izazvala tektonske poremećaje na ovdašnjim medijskim scenama, ali ono što jeste postigla svakako je uvođenje standarda kako se prave vesti koje su gledljive i pouzdane. Vesti prošarane kvalitetnim dokumentarcima odličan su recept za uspeh. Aldžazira se i na balkanskim prostorima postavila kao globalni igrač, pa tako prednost daje izveštavanju o svetskim zbivanjima. Nedavno se pojavio partner Si-En-Ena, dugo najavljivani N1. Sa kombinacijom zajedničkih i odvojenih programa za Srbiju, Hrvatsku i BiH, doneo je osveženje. Međutim, postavlja se pitanje kakva je programska koncepcija ovog kanala. Došlo se dotle da se osnovna pravila profesije i osnove svake novinarske školice proglašavaju za vrhunske profesionalne standarde. Doduše, na ovim regionalnim scenama to i može da prođe, budući da je svaka za sebe dovoljno urušena pod teretom krize i uticaja političkih i privrednih elita. U svakom slučaju pojavljivanje dva igrača u bivšoj Jugoslaviji nudi gledaocima izbor koji do sada nisu imali – u oba slučaja mogu da pogledaju pristojno i profesionalno urađene vesti.

Vratimo se svetskoj sceni. U vreme naših očeva, baba i dedova slobodna i necenzurisana informacija hvatala se krišom na radiju i to na kratkim talasima. Skoro sve vodeće radio-stanice velikih globalnih igrača onoga vremena imale su programe na tada srpsko-hrvatskom jeziku. Sada se situacija promenila. Od kratkih talasa su odustali gotovo svi, jer su skupi za održavanje i nema para. Ne treba zaboraviti ni podatak da je neizvesna sudbina jedinog ovdašnjeg kratkotalasnog Međunarodnog radija Srbija koji emituje program na desetak jezika za inostranstvo.

Velike svetske sile poput SAD, Velike Britanije, Francuske ili Nemačke svoje su prisustvo u svetu radio-talasa potpuno zanemarile, a i budžeti njihovih televizijskih kanala sve su tanji. U taj prazan prostor ušetale su se stanice iz „nedemokratskih“ država. Većina ovih programa vizuelno dobro izgleda. Svi se trude da upakuju informacije koje plasiraju tako da prosečno medijski pismenom zapadnom gledaocu to predstave kao jednu informaciju više, a ne kao bezočnu propagandu. Koliko u tome uspevaju nije lako odgovoriti. Neko manje neko više, ali sve ove kuće se nalaze na internetu, pa se može videti šta i kako rade. Ovoj temi je ogroman prostor pre nekoliko nedelja posvetio madridski „Pais“. Novinari ovog lista su, kompleksno se posvetivši ovoj temi, zanimljivo zapazili da „većina medijskih kuća koje finansiraju totalitarni režimi svesno gledaocima u inostranstvu ukazuje na slabosti vlasti, korupciju i skandale u njihovim zemljama. Pokušava da plasira informacije o zapadnim društvima koji se u tamošnjim vodećim medijima ne mogu videti, ali zato o događajima u svojim zemljama iz kojih emituje program – ili izveštava površno i afirmativno ili uopšte ne izveštava.“