„Internet na putovanju je ujedno pojas za spasavanje i vešalo za pogubljenje. Proputovao sam dobar deo zemaljske kugle i dobro uvideo štetnosti i koristi koje donose nove tehnologije, ne samo putnicima već i čitavim narodima.
Na žalost, najmodernija tehnologija nije garant ljudske sreće, ali je često uzrok nevolja i bede“, kaže za Danas mladi putopisac Viktor Lazić. Ovih dana je iz štampe izašla njegova knjiga „Velika avantura“ u kojoj do najsitnijih detalja duhovito opisuje svoj veliki podvig. Ima samo 25 godina. Po struci je pravnik, doktorant je kineskog prava, odlično govori nekoliko jezika, licencirani je turistički vodič, saradnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ pri SANU, ambasador Srpskog bibliofilskog društva, numizmatičar, filatelista.
Proputovao je tri kontinenta, 32, države, četiri problematične provincije, promenio je preko 20 vrsta različitih prevoznih sredstava. Na putovanju koje je trajalo 421 dan, 65 puta je noćio u krevetu, a 308 u automobilu Lada s kojim je i krenuo na put, a sve ostale noći prespavao je pod vedrim nebom. Prešao je oko 140.000 kilometara. Ukrali su mu sedam foto aparata i tri mobilna telefona.
Upravo zato smo ga i upitali koliko internet kao „svemoguća“ mreža zaista može da pomogne, odnosno odmogne na putovanjima.
„Za razliku od nekih starijih generacija, jedva da se sećam vremena pre interneta koje mi deluje kao neko davno proživljeno kameno doba. Internet je preuzeo ulogu telefona, radija, televizije, novina, pošte, telegrafa, knjižare, tržnog centra… Svemoćni internet samo još nije zamenio šporet i frižider u kući, mada me ne bi iznenadilo da i to doživim. Na žalost, već je donekle preuzeo ulogu otpada i toaleta“, kaže Viktor i dodaje:
„Internet je drastično olakšao putovanja. Moguće je o većini mesta na svetu u trenutku saznati mnogo više nego u biblioteci; moguće je pogledati fotografije znamenitosti, čak fotografije puta. Google Earth je postao toliko važna alatka u planiranju kretanja, da su za njegovo zdravlje mnogi putnici spremni da upale sveće u bogomoljama mnogih religija.“
Od Viktora saznajemo kako se pomoću globalne kompjuterske mreže pripremiti za put: „Što se planiranja puta tiče, internet za putnika je isto što i klešta za automehaničara Do duše, klešta kinesko-zambijske proizvodnje. Obavljaju svoju funkciju, ali nikada ne znaš kada će da ti se otmu iz ruke i urade nešto po svome. Najveća mana interneta jeste previše informacija (pa se pojavljuje problem izbora) i što je najgore – njihova neproverenost. Tako je svojevremeno bilo moguće videti da se Bulevar JNA nalazi na sred Save i da teče ispod Brankovog mosta (verovatno maslo bivših vojnih obveznika) ili da se na bogazama koji su davno neprohodni nalaze autoputevi… Tada, onom ko se na ove informacije oslanja, internet postavlja omču svojih kablova oko vrata i steže je, po pravilu tek onda kada niste na internetu, bežičnom komandom.“
Kada je o preporukama za dobre veb adrese reč saznajemo da su veoma bitni su sajtovi poput couchsurfing.org i hospitality.com
„Preko ovih sajtova putnici upoznaju meštane, najčešće druge putnike na svojim odredištima koji im često pokazuju grad i obezbeđuju prenoćište. Tako se drastično smanjuju troškovi putovanja a ujedno jedno mesto i zemlja upoznaju izbliza, boravkom u porodici i ćakulanjem sa domaćinima. Pošto postoji sistem provera, ovi sajtovi su relativno bezbedni za korišćenje ukoliko se pravilno upotrebljavaju“, napominje Viktor i dodaje: „Neka od najboljih i najčvršćih prijateljstava (i nekoliko devojaka) stekao sam na ovaj način. Zbog ovih sajtova zamalo u sopstvenoj kući ne dobih batine a imao sam prilike i da kod mog „domaćina“ noćim u dnevnoj sobi sa razbijenim prozorom na cičavih minus pedeset i nešto u Sibiru. Pa ipak, da nije bilo baš sajtova ove vrste, nikada ne bih sakupio dovoljno novca za plaćanje smeštaja i mnoga putovanja bi propala.“
Ne treba zaboraviti ni to koliko je internet važan i na polju osnovne komunikacije:“ Kada čovek putuje, najveći kontakt sa porodicom, prijateljima i svim onim vezama koje staju u šturu reč „otadžbina“ u modernom vremenu se odvija preo interneta. Tako kompjuter postaje sprava spajanja dalekih predela, sinonim za lik roditelja ili čitanje vesti iz kraja sveta u kom smo ponikli. Ta veza je od izuzetne važnosti za putnika; ona daje snagu i teši. A internet veze su danas toliko razvijene da se ogroman internet kafee može naći i nadomak Mount Everesta! S druge strane, veliku draž putovanja u daleke predele upravo čini nemogućnost komunikacije i ograničena dostupnost mobilne telefonije, te televizora i sličnih aparata,“ misli Viktor dodajući da je: „internet je danas univerzalni lek za mnoge boljke putnika. Ipak, najbezbednije je piti ga u strogo propisanim dozama i po receptu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
