Gotovo svakog dana pojavi se vest da se negde dogodila neka avionska nesreća. Agencije, portali, elektronski i štampani mediji o tome redovno izveštavaju. To nam je sastavni deo posla. Upozorenja ozbiljnih ljudi stručnjaka i avijatičara kako je letenje bilo i ostao najbezbedniji oblik prevoza, maltene da nikoga i ne dotiču.

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Neke od avionskih nesreća ostaju upamćenije od drugih. Tako je u kolektivnom sećanju većine nas ostala zabeležena ona iz 1972. godine. Preživela je jedna jedina osoba. Jatova stjuardesa Vesna Vulović. Ginisova knjiga rekorda morbidno beleži čak i takve stvari. Preživela je pad sa visine 10.160 metara bez padobrana. Ostalo je zabeleženo da se to dogodio 26. januara 1972. iznad Srpske Kamenjice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Bomba je raznela avion DC 9-30. Brojna tumačenja prate ovu kontroverznu nesreću. Uvek ostaje pitanje da li se bilo koja nesreća kada rasvetli do kraja. Valjda je reč o takvoj „konstelaciji“.

Jedna druga nesreća potresla je Francusku 27. oktobra 1949, kad se u novi avion Er Fransa, nazvan Konstelacija, koji je lansirao ekstravagantni Hauard Hjuz, ukrcava trideset sedmoro putnika. Sledećeg dana avion više ne odgovara na naloge iz kontrolnog tornja. Nestao je pri sletanju na ostrvo Santa Marija u Azorskom arhipelagu. Preživelih nema. Tom događaju je francuski pisac Adtrijen Bosk posvetio istoimeni roman „Konstelacija“. Objavila ga je Geopoetika, a sa francuskog ga je prevela Jelena Stakić. Ova naizgled tanušna knjižica štivo je koje zavređuje pažnju. Tako smo mogli pročitati u jednoj od kritika da „Pitanje koje Adrijen Bosk postavlja u ovom svom ambicioznom prvom romanu nije kako, nego zašto. Zašto su se nebrojene i naizgled nepovezane uzročnosti nadovezale jedna na drugu tako da avion usmere prema planini Redondo? Koja je to objektivna slučajnost, pojam drag nadrealistima, učinio „nužnom“ tu čeličnu grobnicu? I ko su putnici? Ako i znamo za Marsela Serdana, boksera i ljubavnika Edit Pjaf, ako se i sećamo onog muzičkog čuda kakvo je bila Žinet Neve, a čije će violine jedan deo biti pronađen mnogo godina kasnije, ili biznismena zvanog Građanin Kej (bez slova n) koji je od Diznijevih likova stvorio milionsko carstvo – videćemo šta zajedničko imaju Miki Maus, satovi i Dali, a sa njima Hitler i Musolini. Autor će sudbine svih njih dovesti u međusobnu vezu“.

U biografiji ovog neobičnog autora saznajemo da je Bosk počeo da piše reportažu o toj nesreći, o to dvoje čuvenih putnika i ostalim, ne toliko slavnim, ali sa jednako zanimljivim sudbinama. Tad je shvatio da je jedan članak nedovoljan, da građa koju je prikupljao godinu i po dana iziskuje književnu formu. Tako je nastao ovaj roman, koji je bio kandidat za najveće francuske književne nagrade, a od njih je 2014. osvojio Veliku nagradu Francuske akademije za roman a, pre nje, i „Vokasion“ koja se daje kao podsticaj mladim autorima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari