Istine i laži o drogama

O tome je otvoreno progovorila knjiga Matijasa Brekersa „Laži o drogama“ (izdavač: Laguna, prevod s nemačkog: Slobodan Damnjanović). U njenom podnaslovu doslovce stoji pitanje „Zašto zabrana korišćenja droga potpomaže terorizam i škodi vašem zdravlju?“

Smelo i provokativno autor mnoštva bestselera Matijas Brekers objašnjava kako je posao sa drogama postao privlačan upravo zato što je zabranjen, i kako političarima, mafiji i lobistima koristi ta zabrana. Nemačka vojska (Bundesver) i NATO danas u Avganistanu nadziru i obezbeđuju najveću proizvodnju heroina svih vremena – a to je samo jedna od apsurdnih posledica sveobuhvatne međunarodne zabrane korišćenja droga. Danas je jasno: strategija planetarne zabrane korišćenja droga ne samo što je propala u socijalnom, političkom i zdravstvenom smislu, već je u mnogim regionima svojim usputnim posledicama podrila pravni poredak tamošnjih društava. Vrzino kolo crnog novca, nasilja, korupcije i terora može da zaustavi samo okončanje prohibicije i dosledna legalizacija svih droga.

Zasigurno će polemika na ovu temu biti mnogo i kod nas, budući da ih je knjiga izazvala gde god da se pojavila.

Tako Matijas Brekers piše: „Na početku beše zloupotreba droge, Eva i Adam su okusili zabranjeno voće i kažnjeni su proterivanjem iz raja. Teolozi nam mogu prigovoriti da je ovakvo tumačenje praroditeljskog greha suviše jednostavno, ali ako priču iz Knjige postanja doslovno tumačimo, nema sumnje da je, kad je reč o zabranjenom voću, u pitanju bila psihoaktivna biljka koja menja stanje svesti, dakle droga. Jasno je i to da Evi i Adamu nisu bile poznate njene osobine: vladar Edenskog vrta zabranio je ovu biljku zato što njeno kušanje navodno donosi smrt. Tom plemenitom laži – „plemenita“ zato što Bog svojoj tvorevini želi samo ono najbolje, a „laž“, jer se radi o dezinformaciji – održava se i ruši čitava dramaturgija istorije. Jer, šta bi se dogodilo da je Bog stanovnike raja uputio u „opasnosti i propratna dejstva“ ploda sa „drveta saznanja“?

Jedno se sa sigurnošću može reći: čovečanstvo bi bilo pošteđeno velikog gneva. Možda bi se ono dvoje odlučili najpre za homeopatsku probu, umesto da odmah pojedu celu „jabuku“. Ali, čak i da su se sami – zasićeni večnim i skladnim jedinstvom sa Bogom – uz namerno izabranu preveliku dozu, bacili u grub (ali zanimljiv) dualitet zemaljskog života, nama bi danas bilo bolje. Živeli bismo bez mitološke krivice, bez praroditeljskog greha i gnevnog Boga. Ali, Eva je uputstvo za upotrebu ovog leka dobila na ulici – od zmije – umesto od lekara i farmaceuta, pa je propast krenula svojim tokom. Gospodaru Edenskog vrta ne smemo pripisivati rđave namere, jer je on opomenuo da drvo saznanja u sebi sadrži smrtonosan otrov. Svojoj tvorevini želeo je najbolje, ali je postigao suprotno. Do gubitka raja nije dovelo probanje ploda, već dezinformacija u vezi sa zabranom njegovog kušanja.

Stanje opijenosti i sredstvo za njegovo izazivanje stari su koliko i ljudski rod. Da je Eci, to jest „čovek sa glečera“ koji je devedesetih godina prošlog veka pronađen u tirolskim Alpima na italijansko-austrijskoj granici, živeo u današnje doba, a ne pre pet hiljada godina, morao bi da se, osim nagle promene vremena, plaši i zakona o zabrani korišćenja droge. U džepovima zaleđenih ljudi iz kamenog doba pronađene su halucinogene gljive čiji se sastojci danas nalaze na spisku opojnih sredstava. Kada bi naš čovek sa glečera iskreno priznao carinskoj kontroli da te gljive redovno koristi i da kod kuće ima poveću zalihu, posle temeljitog pretresanja bio bi izveden pred istražnog sudiju.

Na njegovu primedbu da on tu biljku redovno koristi – iz medicinskih razloga ili radi ostvarenja duhovnog kontakta sa „duhom vegetacije“ – bio bi upućen na psihijatrijsko lečenje i na klinici nakljukan legalnim drogama. Eci bi postao „slučaj“, jedna od onih žrtava koje nastoje da spasu borci protiv droge. Njihova ideja o društvu bez droge, kao što pokazuje osvrt na kameno doba, nije doživela osudu tek u vreme puritanaca, ona protivreči osnovnim činjenicama ljudske civilizacije.“

Upravo citirani redovi iz uvoda ove knjige pozivaju kako stručnjake, tako i celokupnu javnost da ovo odlično prevedeno, duhovito napisano štivo pročita. Bilo da čitalac ostane još ubeđeniji u svoja mišljenja, ili ih promeni osnovni cilj ove knjige jeste preispitivanje i intelektualni izazov za razmišljanje.