Španski književnik Edvardo Lago našao se u Beogradu sasvim slučajno i to, kako sam kaže, „iz privatnih razloga“. Svoj neočekivani pohod u ove krajeve iskoristio je da predstavi svoj novi roman „Kradljivac mapa“, u izdanju Derete (prevod Sandre Nešović). Srpski prevod njegovog prethodnog romana „Zovi me Bruklin“, za koji je 2006. godine dobio nagradu Nadal, rasprodat je, a koliko je ovaj pisac popularan govori i podatak da je „Bruklin“ već preveden na četrnaest jezika, a upravo se prevodi na engleski.
„Nakon dobijanja jedne od najvažnijih književnih nagrada na španskom jeziku moram priznati da sam izgubio, da tako, kažem osećaj nevinosti nepoznatog pisca, gde čovek poseduje veliku slobodu a nema nikakvu obavezu. Nakon prvobitnog uspeha ‘Bruklina’ osetio sam bojazan nad drugom knjigom. Plašio sam se da će sve pasti u vodu. Osećao sam odgovornost nadajući se da će druga knjiga biti na nivou prve. Svi su me pitali kada će se pojaviti sledeća knjiga. Srećom to se nije dogodilo“, kaže Lago, koji danas radi kao direktor Instituta Servantes u Njujorku, a u književnom novinarstvu postao je poznat i priznat zahvaljujući razgovorima koje je vodio sa nekim od najvećih spisatelja današnjice, među kojima su Don Delil, Česlav Miloš, Salman Ruždi, Bret Iston Elison.
„Pripovedanje i maštanje su dve suštinske potrebe čoveka. Recimo, sam sam počeo da pišem od malih nogu. Kuda kod krenem uz mene je sveska. Neprestano zapisujem svoja zapažanja i misli. Doduše, nikada nisam planirao da nešto od toga objavim, pisao sam za svoju dušu. Onda me je jedan prijatelj upitao zašto svoje beleške ne objavim. Naterao me je da sam sebi postavim isto pitanje. Svaku svesku nazivam nekim imenom. Dok zapisujem svoja zapažnja i razmišljanja nikad ne znam šta će se iz toga izroditi. Jedna sveska se zvala Bruklin i iz nje je nastao roman, a ova koju trenutno ispisujem zove se Balkan, videćemo šta će se ona iznedriti.“
Naš sagovornik spada u onu vrstu spisatelja koji traži nove izazove. Prema njegovom mišljenju „evropski roman je mrtav, potrebno mu je nešto što će mu udahnuti novu energiju i što će ga izbaciti na površinu nakon jednog Servantesa, Šekspira, Dikensa, Tolstoja, Džojsa… „Roman počinje da pada i danas imamo samo odjeke onoga što je evropski roman nekada bio“.
Lago nas tako u „Kradljivcu mapa“ uvodi u u neobičan svet pričanja priča i istovremeno podseća na bezvremenu sposobnost pripovedanja. Naime, sve počinje kada anonimni pisac putem elektronske mreže šalje priče za čije čitanje postoji jedinstven sporazum. Dovoljno je da se pročita priča i ona će nas odvesti na razne tačke širom sveta i omogućiti nam da osmislimo i promenimo život. To je knjiga koja uvodi u tri različita načina pričanja – i roman i imaginarna knjiga pripovedaka i podsetnik o tome kako se pričaju priče. Ovaj rukopis podseća na tradiciju veličanstvenog usmenog i literarnog pripovedanja.
Na pitanje da li su tržište i bestseleri ubili književnost, Edvardo Lago odgovara: „Ne nisu, jer to nije književnost. Ali, ljudima očigledno treba da plaču i da se smeju, da čitaju knjige na plaži ili da gledaju telenovele. Neke moje kolege su pokušale da pišu bestselere ali nisu uspeli. Ali, ima onih koji to umeju da rade i to je talenat“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
