Izraelska Arapkinja

Mnogo je lica arapsko-izraelskog sukoba. Na društvenim mrežama se odavno obe strane bore da ubede one koji ne zauzimaju nijednu stranu da je njihova strana priče upravo ona jedina, istinita i prava. Ulje na vatru u slojevitom sukobu u kome se mnogo toga prelama dolilo je događanje oko Šarli ebdoa. Opet su se pojavila dva suprotstavljena tabora. Gorljivi branioci slobode govora zastupali su tezu da se može reći apsolutno sve, pravdajući to vrednostima koje su izborene Francuskom buržuaskom revolucijom. Sloboda, jednakost i bratstvo su, tvrde pristalice sekularizma, glavni pokretači svakog modernog društva. Muslimani širom sveta, ali i religiozni ljudi drugih vera i svetonazora priklonili su se stavu da se ne može govoriti baš sve, da se pod slobodom ne može kriti vređanje tuđih osećanja, svetinja i simbola, a crtanje Muhameda, čije je prikazivanje najstrože zabranjeno, može se podvesti pod, u najmanju ruku, nepoštovanje drugog i drugačijeg.

Šta god mislili, kom god stavu se priklonili, ništa ne opravdava svirepo ubistva u Francuskoj i Danskoj. Svoje viđenje problema izložio je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je sve Jevreje pozvao u Izrael, koji jeste njihova domovina, da se sklone od talasa rastućeg antisemitizma u Evropi. Izjavu izraelskog premijera svakako treba posmatrati i u okvirima predizborne kampanje za predstojeće parlamentarne izbore.

Opštem pojednostavljivanju nisu odolele ni globalne televizijske mreže. Za sve njih je situacija uglavnom crno-bela. Grozni su ili Jevreji ili Arapi: samo je pitanje optike iz koje se cela stvar posmatra. Zaboravlja se često da je istina negde na sredini i da svaka od strana pomalo greši.

Svoju stranu priče hteli su globalnoj svetskoj javnosti da ispričaju i Jevreji. U Izraelu je pre nešto više od godinu dana osnovan kanal vesti I24 news koji emituje program na engleskom, francuskom i arapskom jeziku. Svetski mediji su ovaj kanal odmah proglasili za „izraelsku Aldžaziru“. Gledajući englesku verziju ovog kanala može se reći da se ekipa zaista trudi da bude nezavisna i objektivna, a otežavajuća okolnost je i to što se izveštava iz samog centra zbivanja, pa velika većina novinara ovog kanala sa arapsko-izraelskim sukobom jednostavno živi svaki dan. Osnivači ovog kanala insistiraju na tome da ih ne finansira izraelska vlada, već da se trude da ostanu nezavisni i ostatku sveta ispričaju priču o tome da Izrael jeste bio i ostao normalno i demokratsko društvo i da se u tom delu planete takođe živi normalno.

Apsolutna zvezda ovog kanala jeste mlada novinarka Lusi Ahariš. Reč je o, da pojednostavljeno kažemo – „izraelskoj Radi Đurić“. Otvorena je, direktna, neposredna, ponekad čak i bezobrazna. Upada sagovornicima u reč, insistira na odgovorima i na kraju dolazi do onoga što je naumila. Sve je to potkrepljeno velikim znanjem i šarmom. Na prvi pogled ništa neobično. Međutim, ono što kod Lusi jeste posebno je činjenica da je ova žena prva izraelska Arapkinja koja je na tamošnjoj televiziji vodila i uređivala vesti na hebrejskom.

Lusi je rođena 1981. godine. Roditelji su joj poreklom muslimani iz Nazareta. Kaže da je u osnovnoj školi bila jedino arapsko dete. Ideja da radi u medijima rodila se kada je studirala sociologiju na arapskom univerzitetu. Posle završetka studija sociologije, otišla je na doškolovavanje u Nemačku. U Tel Aviv se vratila 2007. Godinu dana kasnije postala je prva Arapkinja koja je ikada vodila vesti na hebrejskom i to na Kanalu 10, potom je vodila brojne emisije na drugim televizijama, dok nije došla do I24 news.

Lusi je i u izjavama koje daje direktna i otvorena: „Ima mnogo drugih stvari sa kojima se moramo suočiti uprkos okupaciji i diskriminaciji. Treba se boriti. Takva sam, ako mi ne otvorite vrata da uđem, uskočiću kroz prozor. Ima tu nešto još važnije. Arapi mi ne isplaćuju platu. Što se mog nacionalnog identiteta tiče, reći ću jasno i glasno ja sam izraelska Arapkinja. Saosećam se sa palestinskom patnjom, ali ja nisam deo toga. Imam druge probleme i borim se da kao državljanka Izraela ostvarim svoja prava. Pokušavam da dobijem bolje uslove za stambeni kredit. To je malo teže budući da nisam odslužila vojsku.“