Jerusalim

Bliski Istok, jedno od istorijskih ključnih čvorišta svetske civilizacije, opet krvari, opet su na površinu izbile nepomirljive suprotnosti koji ovaj deo planete opterećuju stolećima.

A ja jurim informacije. Izraelski mediji njuz kanal I24 na engleskom, radio programe javnog servisa KAN na engleskom i španskom jeziku, Al DŽaziru Balkans, informativni su izvori koje pratim i nadam se da će se ovaj rat završiti.

Nadam se da će se naći neko pametan ko će pomiriti nepomirljivo. Pravo Jevreja na državu Izrael je neupitno, kao i pravo Palestinaca na svoju.

Mislim da na toj svetoj zemlji ima dovoljno mesta za sve: Jevreje, Arape i sve ostale ljude dobre volje da pomognu napaćenima sa obe strane, da dugotrajni proces pomirenja i mogućeg dijaloga započne.

Složenu izraelsko-palestinsku stvarnost teško je razumeti, a kad pomislite da vam je nešto konačno jasno, iskrsne neki detalj koji menja sve. Ipak, to ne znači da ne treba pokušavati.

Jedno od najboljih dela te vrste je, da podsetim, publicistička knjiga slavnog britanskog istoričara Sajmona Sibaga Montefjorea „Jerusalim – Biografija“, koja je kod nas doživela nekoliko izdanja. Prevod potpisuje Gordana Subotić, a izdavač poslednjeg izdanja je Laguna.

Sam autor je u predgovoru knjige objasnio šta je hteo, a, ako mene pitate, i uspeo je.

„Moj cilj je bio da napišem istoriju Jerusalima u najširem smislu za sve čitaoce, bilo da su ateisti ili vernici, hrišćani, muslimani ili Jevreji, bez političkih elemenata, čak i u svetlu današnjeg razdora. Priču sam ispričao hronološki, kroz živote muškaraca i žena – vojnika i proroka, pesnika i kraljeva, seljaka i muzičara – i porodica koje su stvorile Jerusalim. Mislim da je to najbolji način da se taj grad oživi i pokaže se da je njegova složena i neočekivana istina posledica te istorije. Jedino se hronološkim pripovedanjem može izbeći iskušenje pripovedača da prošlost sagleda kroz opsednutost sadašnjošću. Pokušao sam da izbegnem teologiju i da pišem istoriju kao da je svaki događaj ponaosob bio neizbežan. Budući da je svaka promena reakcija na onu prethodnu, hronološki pristup najbolji je način da se toj evoluciji podari smisao, da se odgovori na pitanje: zašto Jerusalim? I da se pokaže zašto su ljudi postupali na određeni način. Nadam se da je ovo ujedno i najzabavniji način da se to iskaže. Zašto bih ja uništavao istoriju – da upotrebim holivudski kliše koji je, u ovom slučaju, opravdan – koju su ispisali najveći ljudi? Među hiljadama knjiga napisanih o Jerusalimu, vrlo malo je narativno-istorijskih. Četiri razdoblja: Davidovo, Isusovo, period krstaša i arapsko-izraelskog konflikta poznati su zahvaljujući Bibliji, filmovima, romanima i vestima, ali ta razdoblja se i dalje često pogrešno shvataju. Što se tiče ostalog, iskreno želim da podarim novim čitaocima što više zaboravljene istorije.“

Upravo ta zaboravljena istorija i priče koje ima da nam ispriča treba da budu na umu svima koji su trenutno gospodari života i smrti, kako bi zavladao toliko željeni mir.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.