Knjige i mreže

Izdavači i čitaoci sređuju utiske i čekaju sledeći „praznik knjige“. I na upravo završenom Sajmu bilo je zanimljivih knjiga, propratnih dešavanja koje je vredelo registrovati. Čitaoci su mogli da pronađu knjige po povoljnijim cenama nego inače, da se druže sa omiljenim autorima. Voleli sajam knjiga ili ne, zavisno iz kog ugla posmatrate, neosporno je da se većina ljubitelja knjige ni po koju cenu neće odreći rituala obilaska ove ugledne manifestacije. Međutim, ono što se dešava nezavisno od sajmova knjiga bilo gde, već nekoliko godina jeste život knjiga na internetu i društvenim mrežama. LJubitelji knjige dobro znaju za stranicu goodreads.com, gde mogu da pročitaju komentare o objavljenim knjigama i ostave svoje, da prave svoje liste knjiga, razmenjuju utiske sa ostalim čitaocima i piscima. To je veb adresa koju svakako treba obići, ako već niste.

Svi veliki svetski izdavači, tom trendu se polako priklanjaju i domaći izdavači, imaju svoje naloge na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i na još ponekoj društvenoj mreži. Objavljuju se naslovnice knjiga, ponekad se pusti i neki odlomak iz neke nove knjige, bude tu i raznolikih promotivnih akcija. Uglavnom, ko god od izdavača misli da nastavi da postoji na ovoj planeti, ko hoće da dođe do novih čitalaca i animira one stare, mora da bude prisutan na društvenim mrežama i da im strane budu aktivne. U svetu se odavno shvatilo da društvene mreže nisu samo oglasna tabla, već i mesto na kome se razmenjuju iskustva i gde svaki izdavač može i treba da vodi stalni dijalog sa čitaocima zbog kojih i postoji.

Kako se domaći izdavači snalaze na ovom terenu? Odgovor nije jednostavan: kako ko. Ima onih čije su strane dobre, ali ima i onih koji se ne snalaze baš najbolje, pa naloge po društvenim mrežama imaju tek da bi ih imali. Pominjanje izdavača poimenice svesno izbegavam, zato što bi pohvala u prvom slučaju značila besplatnu reklamu, a u drugom ukazivanje na propuste verovatno bi bilo shvaćeno kao upiranje prstom, a ne kao konstruktivna kritika koja bi doprinela boljem statusu knjige koju volimo svi. Treba imati na umu i tešku situaciju u kojoj se nalazi izdavaštvo u zemlji Srbiji. Zato je važno shvatiti prirodu društvenih mreža, one su još jedan od kanala preko kojih se dopire do čitalaca, zato ne treba od njih bežati. Treba ih shvatiti ozbiljno. Sećam se da je ranijih godina bilo mnogo čitalaca koji su knjige kupovali nasumice, sada to više nije tako. Danas, ljudi dolaze ciljano, sa spremljenim spiskom i kupuju knjige koje ih interesuju. Nije reč samo o nemanju novca, već i o promenjenim čitalačkim navikama. Novo vreme donosi nove izazove, ne treba ih se bojati. Društvene mreže treba percipirati kao još jedan od načina da se vrati ljubav prema čitanju i da knjiga bilo papirna ili digitalna (knjiga je knjiga bez obzira na oblik u kome je objavljena) bude još zanimljivija i primamljivija nego pre.