Knjige za leto

Leto i odlazak na odmor pravo su vreme za čitanje knjiga koje smo tokom godine planirali da pročitamo a nismo stigli ili za otkrivanje novih naslova i autora. U prtljagu za odmor mora da bude obavezno po nekoliko knjiga. Razvoj pametnih telefona, tableta, kindl, kobo i ostalih čitača knjiga omogućio nam je da i do nekoliko stotina knjiga možemo sačuvati i poneti na svojim spravama i uživati u čitanju.

Pored dobro poznatih svetskih knjižara kao što su amazon i kobo gde se mogu naći elektronske knjige iz svih delova sveta, i kod nas postoje dve zanimljive aplikacije preko kojih možete kupiti i čitati knjige na južnoslovenskim jezicima. Izbor u obe aplikacije je sasvim pristojan.

Jedna je dobro poznata Novinarnica koja pored knjiga ima dnevnu, nedeljnu i mesečnu štampu, dostupna je za operativne sisteme IOS i android, a druga je aplikacija „Delfi knjižare“ koje za sada ima samo za android. U oba slučaja cene elektronskih knjiga su nešto niže nego u klasičnim knjižarama. Ako ste se navikli na elektronske knjige, možete da se prepustite kupovini i ‘skidanju’ knjiga.

Ako ste pak odani staroj dobroj papirnoj knjizi, letnja ponuda knjiga je zanimljiva. Meni su za oko zapale tri papirne knjige. Prva je odlični roman „Trafikant“ koji su s nemačkog jezika prevele LJiljana Ilić i Nataša Vukojević Fišer. Ovih dvestotinak stranica se naprosto guta.

Glavni junak priče je sedamnaestogodišnji Franc Huhel koji putuje u Beč gde ga čeka posao šegrta kod Ota Trsnjeka čija je trafika mali epicentar društvenog života gde zalaze ljubitelji štampe i duvana svih klasa i političkih uverenja te davne i burne 1937. godine. Drugi naslov je roman „Slava Portugalije“ koji je napisao portugalski savremeni klasik Roman Antonio Lobo Antuneš.

Odličan prevod potpisuju Jovan Tatić i Jasmina Nešković. Ko voli dobro napisane porodične sage uživaće. Jedne Badnje večeri u Lisabonu počinje da se unazad odmotava priča o burnoj prošlosti jedne portugalske porodice. Knjiga je slojevito napisana: načinju se bolne teme iz prošlosti Portugalije, od Salazarove diktature do napuštanja kolonija koje je ova zemlja nekada imala u Africi.

Odnos društva i pojedinca, suočavanje sa prošlošću, rasizmom, kolonijalizmom, spakovani su u 400 strana dobre književnosti. I na kraju, ne zaboravljam don Marija Vargas LJosu koji ovde ima brojne poklonike.

Laguna je upravo objavila prevod njegovog romana iz 2003. „Raj na drugom ćošku“. Don Mario je dobar zanatlija: ovaj roman spaja slikara Pola Gogena i revolucionarku Floru Tristan. Umeće njegovog pisanja je na srpski maestralno svojim prevodom prenela LJiljana Popović Anđić.

Svejedno mi je čitam li digitalne ili klasične knjige, držim se jedne španske izreke koja glasi „Ko čita živi duže“. Uživajte u knjigama i letu.