„Kontrolisani“ gnev i beznađe

zbivanja ukazuju na činjenicu da je Sapateru beskompromisna politika sprovođenja reformi došla glave. Niko ne spori da je na poražavajući rezultat uticala i ulica.

Stvari su polovinom maja ove godine u ruke preuzeli većinom mladi ljudi i odmah su sebe proglasili „buntovnicima“. Glavna meta nezadovoljstva jesu vladine mere štednje, što je sasvim dovoljno da se oko 30.000 ljudi okupi na centralnom gradskom trgu Puerta del sol i tu ostane da logoruje danima. Koliko je nezadovoljstvo prodrlo u sve pore španskog društva govori podatak da je skoro polovina Španaca starosti od 18 do 25 godina bez posla, što je više nego dvostruko od evropskog proseka. Na ulice se izlazilo i u drugim gradovima: Barseloni, Valensiji, Sevilji i Bilbaou.

Mladi su protestovali pod sloganom „Prava demokratija odmah“, tvrdeći da je reč o novoj španskoj revoluciji. Njihov primer izmamio je na ulice nezadovoljnike u Parizu, Atini i Rimu. Sličan scenario dogodio se i u Pragu gde je nekoliko hiljada Čeha protestovalo protiv vladinog plana penzijske, zdravstvene i socijalne reforme, budući da je Česi smatraju lošom za društvo i privredu. Protest je organizovao glavni sindikalni savez, koji pogubnim za svoje članstvo smatra povećanje poreza na dodatu vrednost. Iako se na prvi pogled možda činilo da je reč o „novoj pokretačkoj sili koja će promeniti lice Evrope i stati na kraj ugnjetavanju radnog naroda, ozbiljni analitičari i komentatori primećuju da je „socijalni pokret koji će ceo Stari kontinent dići na noge nemoguć“.

Štaviše, nijedna „leva“ partija u Španiji nije otvoreno podržala proteste niti je pozvala svoje članstvo da im se pridruži. Socijalisti su ionako bili na vlasti, a njihovo članstvo je uglavnom nastojalo da se infiltrira u pokret da nagovori ljude da napuste trgove bez intervencije policije, a brutalnost snaga reda mogla bi da, kako su mislili, ugrozi izborne rezultate vladajuće stranke. Ni Ujedinjena levica, stranka naslednica Komunističke partije Španije, nije se izjasnila, ali njeni članovi su se aktivno zalagali za stavljanje novog izbornog zakona na listu zahteva, što bi im omogućio više mesta u parlamentu.

Vodeći španski sindikati CCOO i UGT izjavili su kako građani imaju pravo na proteste i kako policija ne sme da interveniše. Onda su zaćutali svi. Sindikalni čelnici nastavljaju svoju političku igru s vlašću, dok mobilizacija članstva izostaje. Ova reakcija ne treba da čudi ako se uzme u obzir da je UGT koli su socijalisti i osnovali njihova izborna baza.

Španski anarhistički sindikat Nacionalna konfederacija rada (CNT) ipak je pozdravila organizovanje plenuma na trgovima. Članovi CNT-a su aktivno učestvovali u pokretu s ciljem da zadrže horizontalni način organizovanja i spreče pokušaje raznih političkih stranaka i reformističkih grupa da iskoriste ove događaje za ličnu promociju.

Dakle, kriza je toliko nagrizla sve pore društva da se niko ne usuđuje da izazove još veći haos. Kontrolisano ispoljavanje gneva i besa odgovara svima: vladama, poslodavcima, a i narodu koji svom očaju daje oduška.

Ali, i to je moćnicima zasmetalo. Samo nekoliko dana posle višednevnih upornih španskih protesta protiv mera štednje i ogromne nezaposlenosti, neki tamošnji mediji su počeli da plasiraju tezu kako su nezadovoljnici usporili reforme koje su neophodne, a Evropska centralna banka upozorila je da što pre treba privesti kraju reformu tržišta rada. Iako su zbog teškog stanja i forsiranja mera štednje na lokalnim izborima socijalisti doživeli težak poraz, iz Brisela i dalje jača pritisak.

Tržište će i dalje ostati nepoverljivo prema Španiji i njenoj sposobnosti da izađe iz krize sve dok zemlja uspešno ne završi reformu tržišta rada, kazao je Hose Manuel Gonzales Paramo, član izvršnog odbora ECB-a u intervjuu za list La Vanguardija. Španija je s reformom tržišta rada krenula prošle godine, ali su sindikati, vlada i poslodavci odugovlačili s dovršavanjem procesa, koji uključuje promene kolektivnih ugovora prema kojima bi plate u svakom sektoru bile fiksne i vezane uz inflaciju. Gonzalez Paramo pozvao je vladu da završi i restrukturisanje finansijskog sistema, a autonomne pokrajine moraju da ispune stroge deficitarne ciljeve.

Svako da rešava svoje probleme

Gonzalez Paramo, član izvršnog odbora ECB-a je izjavio da je Španija gospodar svoje sudbine. Takođe je izrazio protivljenje reprogramiranju grčkog duga koje analitičari smatraju neizbežnim. „Grčka mora ispuniti svoje obaveze koje su već dogovorene“, zaključio je. Evropska centralna banka upozorila je na posledice restrukturiranja grčkog duga, koje bi moglo imati još teže posledice nego što su bile one nakon propasti Leman bradersa.