Korejski roman

U poslednje vreme, valjda kao eho globalizacije, njihove TV serije i pop muzika bivaju sve popularnije, po pretraživačima tu vrstu muzike možete pronaći kao K-pop. Svojevremeno je pesmica Gan Gam Style muzičara koji se potpisuje kao Psy osvojila zemaljsku kuglu. Korejci su toga i te kako svesni, pa tehnološke inovacije koje šire svetom pametno koriste kao dobro za predstavljanje svoje kulture u najopštijem smislu. Tako je njihov državni RTV emiter osmislio odličnu platformu KBS World (http://kbsworld.kbs.co.kr/index_en.php?). Na njoj se mogu pogledati TV serije, dokumentarci i magazinski programi sa engleskim titlovima, ali i pronaći mnoštvo informacija o kulturi življenja, istoriji, korejskoj kuhinji i još koječemu.

Međutim, kada je reč o savremenoj književnosti ove zemlje, ne znamo gotovo ništa. NJihovi autori prevođeni su veoma malo i to uglavnom sa engleskog. Ova praznima počela je polako da se popunjava. Delo „Zvuk groma“, koji potpisuje Kim Đu Jong, prvi je roman koji je preveden direktno s korejskog na srpski jezik. Prevod su uradili Mila Stamenković i Ćo Jang Von. Objavila ga je Geopoetika, koja nas je kao izdavač navikla na to da u ovdašnji kulturni prostor uvodi za nas nove, ali dobre i intelektualno provokativne autore. Iskustvo čitanja ovog romana neobično je, tekst prate fusnote u kojima su sadržane napomene neophodne da barem kako-tako steknemo predstavu o nekim pojmovima iz ove, za većinu nas, tajanstvene kulture i civilizacije. Prevodioci su napomenuli čitaocima da je „Zvuk groma“ priča o životu običnih ljudi u jednom od najburnijih perioda korejske istorije. Dva događaja su, po rečima autora Kim Đu Jonga, ostavila poseban trag na njegovo odrastanje: japanska okupacija Koreje od 1910. godine, tačnije, oslobođenje od japanske okupacije i Korejski rat, 1950-1953. godine i iz tog razloga su uzeti za pozadinu ovog romana. Koreja je oslobođena od japanske okupacije 15. avgusta 1945, ali je ta sloboda bila kratkog veka. Mešanjem stranih sila nastavlja se tragična sudbina zemlje – usledio je trogodišnji rat koji je odneo više od tri miliona žrtava i doneo konačnu podelu jedne zemlje, jednog naroda, po 38. paraleli. Ta bizarna podela po ideologiji, po nekom uverenju, želji za promenom ili u najvećem slučaju prostim neznanjem šta znači biti ‘levi’, ‘desni’, ‘crveni’, jedna je od čestih tema romana posleratne generacije korejskih pisaca, posebno onih koji su u detinjstvu iskusili rat, glad, razaranja. Likovi su uglavnom obični ljudi i autori oslikavaju njihov težak život stradanja, siromaštva, gladi, beznađa, otuđenosti, (ne)razumevanja ideologije, strepnje, podele.