Košmarni snovi u stvarnosti dana

Vlado Žabot je prijatan i duhovit sagovornik. Pitali smo ga otkud opsednutost vešticama i magijom u ovom slojevitom proznom tekstu?

– Bavim se slovenskom mitologijom. Mislim da duhovna zaostavština te mitologije određuje i naše vreme. Ako se upustimo u istraživanje čovekovog subjektivnog i kolektivnog nesvesnog, videćemo da je mnoštvo tih verovanja u razne sile, iako prikriveno, umnogome očuvano i danas. U ovom romanu pišem o dvanaest noći uoči zimskog solisticija. Tada su verovali da se u vreme najdužih noći i najkraćih dana u godini, na zemlju spuštaju zle sile, duhovi, podzemne sile koje onda preuzimaju vlast u svetu živih. Iz tog vremena je sačuvano mnogo običaja pogotovo uoči praznika Svetog Nikole ili Svete Lucije.

*Ovu tematiku dodiruje i književnica Mojca Kumerdej u svom novom romanu „Hronosova žetva“ koji još nije preveden kod nas. Da li je reč o novom trendu u slovenačkoj književnosti?

– Mislim da nas dvoje nismo jedini. Recimo u latinoameričkom magijskom realizmu autori nastoje da nađu poveznicu sa starim, drevnim mitovima. Celo prošlo stoleće bilo je stoleće nihilizma. Odjednom se rešilo da bog bude mrtav. Neke vođe iz prošlog stoleća su htele da preuzmu ulogu boga, a svi redom su propali. Setite se samo Hitlera i Staljina. Reč je o arhetipu. Na prvi pogled takve osobe deluju posvećeno i ubedljivo. Od njih se očekuje da budu spasioci i da izvedu nešto izuzetno što liči na božije čudo. Međutim kada se njegova sudbina iz korena promeni, taj neko završava kao žrtveni jarac. Mislim, da je u književnosti uopšte prisutna tendencija postmodernizma. Autori nastoje da proniknu ono drevno, davno, potisnuto i zaboravljeno, zapravo ono što je oblikovalo čovečnost i ljudskost kao takvu. S druge strane postoji ta paranoična čovekova izgubljenost u vremenu i prostoru. Danas ljudi stalno negde žure, ne mogu da ostanu na jednom mestu, neprestano se kreću. Da bi se sve to obuhvatilo autori pribegavaju inter i meta tekstualnosti. Ne treba nikako zaboraviti da je suština ljudskosti mnogo dublja nego što svaka ideologija u svom vremenu želi da je predstavi i prikaže. Recimo svaka religija na svoj način računa vreme i postavlja svoj sistem: Jevreji, hrišćani, budisti, hindusi. Mislim da sve to ne treba da nas ograničava. Suština je u tome da je čovek pre svega misleće biće, upravo ta činjenica nam je svima zajednička i bezvremena.

*Da li to znači da smo se od čovečnosti udaljili?

– Mi smo se od suštine te čovečnosti otuđili i od sopstvenog bića. Treba sad opet ponovo iznaći način da se suočimo sa onim što nas je kao ljude oblikovalo. Recimo, Hristovu poruku ljubavi prema bližnjem razumem kao jedan od stubova na kojima počiva naša civilizacija. Velika je stvar upravo to što je hriostos izjednačio ljubav prema Bogu i bližnjemu. Kada pogledamo ono što se danas dešava, više nije važno kakav si čovek u moralnom I etičkom smislu. Važno je samo da znaš da praviš profit i novac, da si dobar potrošač. Mislim da je u pitanju ekonomizam. Taj ekonomizam zapravo stremi tome da mu je svejedno ubire li profit od živine, stoke ili ljudi. Ta razuzdanost kapitala nas zapravo oveščovečuje i ugrožava našu civilizaciju.

*Dakle, bezdušnost kapitala dovela je do manipulacije ljudima…

– Tako je. Svojevremeno je katolička crkva svoju viziju nebesa i raja postavljala kao nekakvo tajno i tajanstveno bogatstvo. Ako pogledate umetnička dela koja se u njima nalaze, velike građevine poput bazilike Svetog Petra. Mislim da je tu ključ po kojem se bogatstvo posredno uspostavljalo kao neki ideal, pritom se zaboravljalo na duhovnu bit društva. Taj deo se nije razvijao, zapostavljao se. Danas, kada imamo krizu katoličke crkve, civilizacijskih vrednosti, demografsku krizu, moramo se zapitati šta je svemu tome uzrok. Mislim da je uzrok u tome da sve te institucije guše čovečnost. To je ono o čemu moj roman zapravo govori. Ako ti neko duhovno biće počneš da gušiš, ako ono počne da se raspada, onda u svet živih polako prodiru stari bogovi, nagoni, nasilje.

*Slovenija je prva otišla u Evropsku uniju. Da li se EU svesno odrekla svog kulturnog identiteta? Evropska civilizacija je sazdana na judeo hrišćanskim temeljima, a to se danas ne vidi…

– Evropska unija se jeste udaljila od tih antičkih temelja. Recimo postoji podatak da u EU danas živi 70 miliona njenih žitelja koji ne mogu da ostvare u potpunosti svoja ljudska prava: Baski, Katalonci, Irci, Škoti, Romi, Turci u Nemačkoj… Ako se pogledaju te monolitne evropske države, mnogo toga skrivenog ukazuje da se prava čoveka ne poštuju.

Lična karta 

Vlado Žabot (1958) piše romane, priče i knjige za decu. Radio je kao novinar i urednik u dnevnom listu Delo. Dugo vremena bio je predsednik Društva pisaca Slovenije. Žabot je jedan od osnivača Foruma slovenskih kultura. Najvažniji Žabotovi romani su „Pastorala“, „Vučje noći“, „Nimfa“, „Sveto venčanje“ i „Sukub“. Za roman „Vučje noći“ dobio je „Kresnikovu nagradu“, najvažnije književno priznanje u Sloveniji, dok je za roman „Pastorala“ dobio „Prešernovu nagradu“. Roman „Vučje noći“ doživeo je više izdanja u Sloveniji. Objavljen je i u antologijskoj ediciji „Slovenska zgodba“. Preveden je na ruski, nemački, poljski i makedonski jezik.