Latinska Amerika

Priče iz Latinske Amerike i Brazila retko nalaze put u ovdašnjim medijima, latinoamerička i brazilska književnost se ne prevode onoliko koliko bi trebalo, ali, srećom, ponešto se ipak prevede, po televizijama se vrte uglavnom meksičke telenovele, politika je tek priča za sebe. U poslednje vreme, doduše, dopiru vesti o migrantima koji pokušavaju da se dokopaju SAD-a. Obično se proizvoljno većina zemalja ovog dela sveta kod nas kategorizuju kao „banana države“, a i dalje o njima gotovo da nema ni pomena. Ne pomaže tome ni činjenica da je bivša Jugoslavija negovala dobre odnose sa zemljama ovog kontinenta. Društvena, politička, ekonomska i kulturna gibanja razlikuju se od zemlje do zemlje. Većina Latinoamerikanaca iznenađena je kad ovde dođe kolike su sličnosti u mentalitetu i pogledu na svet i život između njih i nas. Mnogo toga što mi trenutno preživljavamo, Latinoamerikanci, u svakoj od dvadesetak zemalja, na svoj način preživeli su pre dvadesetak, tridesetak godina ili ranije: diktature, prelazak na demokratiju, klasno raslojavanje, blagodeti tržišnog odnosno razularenog kapitalizma.

Latinska Amerika nije samo književni bum oličen u Gabrijelu Garsiji Markesu, Mariju Vargas LJiosi, Karlosu Fuentesu, tu je mnoštvo savremenih stvaralaca i umetnika koji progovaraju o ljudskim pravima, nepravdama, pronalaze često i inventivna rešenja. Ponekad se pitam zašto se ne ode dalje od Evrope i ne razmotre drugačija iskustva. Čini mi se da bi za naše društvo ponekad bilo korisnije da uzme u obzir kako se suočavanje sa prošloŠću i zlokobnošću zločina diktature rešava u Argentini, nego u nekim delovima Evrope. Praznina je zaista mnogo. NJih pokušava da popuni Društvo hispanista koje već treću godinu za redom organizuje Međunarodnu letnju školu latinoameričkih studija koja se odvijala u Beogradu i Novom Sadu od 29. juna do 3. jula. U Institutu Servantes održana je tribina „Latinska Amerika i Karibi – zašto treba da znamo više?“ Učesnici su pokušali da odgovore na pitanje zašto ne možemo da ignorišemo ovaj region koji nam nudi toliko odgovora u vezi sa problemima s kojima se danas suočavamo: globalna kriza, migracije, ekološki problemi, raspodela moći, kriza demokratije, između ostalih. Učesnici tribine bili su: Dejan Mihailović (Meksiko), Dalibor Soldatić (Srbija), Karlos Huares Senteno (Argentina), Johanes Maerk (Austrija), Emilio H. Galjardo Saborido (Španija). Društvo hispanista tokom cele godine inače nastoji da nam približi ovaj deo sveta kroz raznolike programe i projekte. Više informacija može se naći na adresi http://drustvohispanista.rs/.