Letnje čitanje

Ima ljudi koji čitaju isključivo na odmoru, tokom godine, kažu, ne stižu.

Sasvim svejedno, važno je da se čita, pa makar to bile i, žargonski nazvane, „knjige za plažu“, odnosno ljubići, krimići, trileri gde se niko ne udubljuje u literarnu vrednost napisanog već se napeto prati radnja u očekivanju onoga što će se desiti.

Nisam protivnik knjiga za plažu, štaviše, često su mi padale pod ruku, u nekima sam stvarno uživao jer su bile odlično napisane: valja biti oprezan, ne treba svaku komercijalnu literaturu proglašavati za đubre, ali da ima gluposti kojima sam se smejao dok sam ih čitao – ima.

Gledajući ponudu po knjižarama ovih dana, primećujem da je, kao i svakog leta, raznolika, stvarno ima knjiga za svačiji ukus i džep.

Za ovo leto sam odabrao dve zanimljive knjige koje su se nedavno pojavile.

Nisu mnogo „debele“, staju u svaki prtljag i ne zauzimaju mnogo mesta, mogu da se ponesu u kafić na plaži, a nisu knjige za plažu.

Prva je novi roman Džulijana Barnsa „Elizabet Finč“, s engleskog ga je odlično preveo Vuk Šećerović, a objavila ga je Geopoetika.

Džulijan Barns je i ovom knjigom potvrdio da je jedan od najvažnijih pisaca engleskog jezika.

Na 184 strane on nam priča priču o profesorki Elizabet Finč, koja predaje kurs istorije i civilizacije za studente zrelije životne dobi, na Zapadu je celoživotno obrazovanje nešto što se podrazumeva.

Ona studente, koji već imaju svoje karijere, pokušava da usmeri i nauči ih da misle svojom glavom.

Ona je misteriozna i na svoj način postala je pokretačka snaga u njihovim životima. Pripovedač je, recimo, bio glumac, između ostalog.

Izdavač je potpuno u pravu kad kaže da „u ishodištu čitave ove pripovesti stoji rasprava o Julijanu Otpadniku, istorijskom istomišljeniku EF i saborcu kad je reč o preispitivanju ustaljenog monoteističkog svetonazora koji je oduvek dovodio do razdora među ljudima.

Kad EF više ne bude, njen bivši student, u čijim su rukama njene beleške i dnevnici, biće podstaknut na duboko promišljanje ljubavi, prijateljstva, istorije i biografije.

Ova knjiga nije samo roman. Ona je posvećeni omaž filozofiji, pomno promišljanje istorije, poziv da mislimo svojom glavom“.

Da ne pričamo o tome da se Barns suptilno razračunava sa mitologijom koju je britansko društvo samo iskonstruisalo da bi opstalo. Jednom rečju, odlična knjiga.

Druga knjiga su sjajni memoari „Izlazak iz Egipta“, koje potpisuje američki književnik Andre Asiman. Odlično ga je sa engleskog prevela Jelena Filipović, a izdavač je Štrik.

Zadovoljava i kriterijum čitanja u kafiću na plaži, ima 327 strana.

Potresno, duhovito, nostalgično, ali s merom pripoveda Asiman o svojoj porodici od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka.

Tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame.

Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje razmenjuju tračeve na šest jezika.

Ko voli dobre porodične sage ovi memoari su prava poslastica.

Prijatno letovanje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.