Dokumentarna TV serija „Beograd večiti grad“ od 27. epizoda autora Aleksandra Diklića koju je emitovao RTS osvojila je gledaoce željne saznanja o našoj prestonici. Zato i ne čudi što je na predstavljanju knjige „Beograd večiti grad: Sentimentalno putovanje kroz istoriju“ (Izdavači: RTS i TV produkcija Skordisk) bilo toliko sveta da ‘muva nije mogla da proleti.’
Diklić je uspeo da na preko 500 stranica knjige televizijski jezik izražavanja pretoči u izuzetno edukativnu, interesantnu pa i zabavnu knjigu. Prema sadržaju knjiga prati tok serije, ali je tekst obogaćen dodatnim podacima, zanimljivim i retkim ilustracijama do kojih nije bilo lako doći. Tu su i dragocene fusnote. Koliko autor voli i poznaje grad o kome piše svedoče i ovi redovi iz knjige: „Istorijsku dušu Beograda pričestilo je mnogo neobičnih događaja i ljudskih sudbina, ali je samu prirodu grada, ponajpre, odredilo njegovo široko i otvoreno nebo i poljubac reka Save i Dunava, koje leže, uvijaju se i klize pred nogama drevnog grada. Beogradski kalemegdanski greben kao da je razdvojio lepe reke i da se svemoćno u njima ogleda, poput ribara ljudskih sudbina.
Grad u kojem je „krv kao rosa pala na ravni – da hladi tolikih samrtnički dah“, možda se najdublje ogleda u bolnom i gromovitom delu „Lament nad Beogradom“ velikog pisca Miloša Crnjanskog. Istoričari i političari govore kako je Beograd proizveo više istorije nego što je mogao da podnese, svakako više nego mnoge druge evropske prestonice, tako da je za razumevanje njegove dvostruke prirode teško pronaći ispravan pravac i pristup.
U Beogradu su između dva rata cvetale kafane u kojima se odigravao značajan deo društvenog života.
Najbolji „potpis“ njegovih osvajača verovatno su beogradske trpeze, jer je svaki od vladara gradu ostavio po neku ličnu gastronomsku čaroliju. U Beogradu se i danas u istoj kafani mogu pronaći najukusnije germanske, mađarske i orijentalne kulinarske tekovine. Na istom meniju caruju po germanskom ukusu začinjene kuvane kolenice u kiselom kupusu ili renu, a pored tradicionalno nemačkih jela, ovde će se pojaviti i turski ćevapi, ražnjići, sarma, dobar mađarski gulaš, svakakve vrste pečenja, divljači, ali i ukusne rečne ribe. Kada bi se čovek zasitio ovih đakonija, dočekala bi ga nova iskušenja u vidu prave orijentalne baklave, tufahija ili tulumbi, ali i princes krofni, torti ili kakvih evropskih kolača, štrudli ili knedli sa šljivama. Na beogradskom tlu oduvek su vojevali evropski sa ori-jentalnim narodima, a danas ovde ratuju bečke torte sa turskim baklavama, kobasice sa ćevapima, gulaši sa pilavima i punjenim paprikama. Kompoziciju hiljada kalorija upotpunjava ponuda dobrih piva i još boljih vina, koja se od davnina u Srbiji proizvode, konzumiraju, cene i poštuju.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
