Lukrecija Bordžija

O ovoj aristokratskoj familiji mnogo se pisalo, pričalo, snimali su se filmovi, TV serije.
Rodrigo Bordžija (Papa Aleksandar VI) za mnoge, naročito neprijatelje, beše „gramziv, častohlepan“ i sve što uz to ide. Ostaće upamćen i kao sjajan politički strateg, ali i kao osoba koja je na katoličku molitvu Zdravo Marijo, kod pravoslavnih ova molitva se zove Bogorodice Djevo i ostala je netaknuta, dodao rečenicu: „Sveta Marijo, Majko Božja, moli za nas grešnike sada i na času smrti naše. Amen“. Katolici ovu molitvu mole u ovom obliku i dan-danas, mnogi ni ne znaju da je reč o vapaju Rodrigove grešne duše koju je pre nekoliko godina u odličnoj TV seriji „Bordžije“, iz 2011, tumačio DŽeremi Ajrons. O Rodrigu i Čezareu Bordžiji, kasnije kardinalu, priča se i piše, ali niko neće nadmašiti slavu Lukrecije Bordžije. NJu je u spomenutoj seriji tumačila glumica Holidej Klark Gejndžer. Ako me neko pita, to je u poslednjih nekoliko godina najbolja Lukrecija jer je najbliža „istorijskoj istini“. A ta istina glasi da je ova žena nezapamćene lepote i pameti bila oruđe u rukama oca i brata.

O takvoj Lukreciji piše i nobelovac Dario Fo u romanu „Papina kći“ (izdavač: Laguna, prevod Gordana Berberina). Lepo i zanimljivo je to štivo, a autor duhovit i ironičan. Treba se setiti i odlične biografije koja kod nas, kao i mnogo šta što mora i treba, nije prevedena. Potpisuje je Marija Belonči, ima preko 600 stana, a po načinu pisanja podseća na biografiju o Kleopatri koju potpisuje Stejsi Šif, a objavila ju je Laguna.

„Lukrecija Bordžija je bila jedno od mnogobrojne vanbračne dece kardinala Rodriga Bordžije. Kad je rođena, po naređenju oca, odvojena je od majke i data na čuvanje očevoj rođaci Adrijani Mila. Od ranog detinjstva učila je latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i slikanjem na porcelanu. Živela je u dubokoj senci oca i brata Čezara, ne znajući za njihove zločinačke planove. Imala je samo deset godina kad je prvi put verena, do 13. još dva puta, ali su vjeridbe uvek raskidane. Bila je vrsna ljepotica, međutim, mlada i neiskusna. NJena porodica nije prezala ni od najpodlijih sredstava da bi proširila svoje bogatstvo i uticaj. Smrt se nadnosila nad svakim ko bi im se našao na putu.“ Tako piše jedna od mnogobrojnih biografija ove jedinstvene žene. Knjiga Darija Foa nam „otkriva Lukrecijinu ljudsku prirodu, oslobađajući je stereotipa pohotne i rodoskrvne žene i stavljajući je u istorijski kontekst i svakodnevni život. On nam otkriva Lukrecijinu ljudsku stranu, njenu strast za životom, saosećajnost i sposobnost da zaobilazi mahinacije svoje porodice“. Jedno je sasvim sigurno. Svaka nova interpretacija i tumačenje života Bordžija uvek izaziva znatiželju, jer sve nam je već poznato, ali…