Mama RAI i tetka BBC

Često se, barem na ovim našim evropskim obzorima, vode rasprave koliko su održivi, treba li da se takmiče sa komercijalnim medijima u borbi za što veću gledanost ili rejtinge, kako se to danas kaže. Još veći izazov jeste da budu aktivni na društvenim mrežama i prisutni na svim platformama.

Nekoliko istraživanja koja su objavljivana u poslednje vreme ukazuju da je klasično sedenje pred televizorom kakvo smo poznavali u opadanju, danas ljudi sve više vole da gledaju emisije, filmove ili serije na zahtev, onda kada se njima hoće na svom tabletu ili pametnom telefonu, iz aplikacija.
Ima javnih servisa koje građani zemalja u kojima su veoma vole, zato ih često i kritikuju. Tako Britanci svoj BBC od milja zovu auntie (tetka), a Italijani svoj RAI zovu mama (mama rai). Reč je o institucijama koje su se ukorenile u svakodnevni život i neodvojivi su deo kulture ovih sredina i kolektivnog pamćenja. „Tetka“ je bila preduzimljivija od „mame“, jer je uspela da se pokaže u svetu i decenijama prodaje kvalitetnu robu koja se traži i prisutna je na svim kontinentima. Kod „tetke“ su uvek dobri dokumentarci i TV serije. „Mama“ se zadržala na lokalnim okvirima. Što se obaveštavanja tiče, kvalitet „maminih“ informacija je promenjiv, zavisi pod čijim starateljstvom je, levim ili desnim, ali ima odlične šou-programe, dobre, školski urađene TV serije i drame i solidne dokumentarce.

„Tetka“ je u trendu i po društvenim mrežama i na internetu je sveprisutna (www.bbc.com). Njena roba je veoma tražena tako da zbog autorskih prava mora da se pribegava alternativnim načinima konzumiranja onoga što nudi. Kod „mame“ (www.rai.it) situacija je malo bolja. Mogu se videti svi dokumentarci i magazinski programi, najbolji su oni kulinarski – ima ih nekoliko („La prova del cuoco“ ide svaki dan), jer „mama“ uvek kuva najbolje. Doduše, i za „mamine“ serije, ako neko hoće da ih gleda, mora da se pomuči.

Naravno, niko ne može više da vas povremeno iznervira nego što to mogu „mama“ ili „tetka“. Ali, „tetka“ i „mama“ o kojima smo pričali govore o tome koliko je važno nešto stvarati i graditi i čuvati za generacije koje dolaze. U oba slučaja, uz sve uspone i padove, postoji kontinuitet pravljenja dobrih TV programa koji ovaj medij čine jedinstvenim. Kad gledate „mamu“ ili „tetku“, shvatite magiju televizije. Na prostorima Južnih Slovena nemamo ni „majku“ ni „tetku“, sve se svelo na pojedinačni entuzijazam talentovanih autora, a javni servisi su odavno postali „javne kuće“ sa robom osrednjeg ili lošeg kvaliteta.