Pravda je konačno pobedila – glavna je nit komentara čitalaca koji su se mogli pročitati u jučerašnjem izdanju madridskog „Paisa“ odmah pošto je saopšteno da je peruanski pisac Mario Vargas Ljosa ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ovo priznanje Ljosi je izmicalo poslednjih nekoliko godina, iako se dobro znalo da je uvek u najužem izboru.
Prema mišljenju Švedske akademije, Ljosa je zavredeo ovo priznanje jer je u njegovim delima jasno iscrtana „kartografija struktura moći i oštre slike individualnog otpora, revolta i poraza“. Može se reći da je ova ocena iz obrazloženja Švedske akademije ne samo tačna nego i bukvalno prenesena na život ovog sedamdesetčetvorogodišnjaka. Možda Ljosinu „ličnu kartografiju“ najbolje opisuje Branko Anđić u predgovoru odličnog romana „Avanture nevaljale devojčice“ gde primećuje da „od rafiniranog jezičkog eksperimentatora koji menja nekoliko tačaka gledišta u jednoj jedinoj rečenici (Razgovor u katedrali) do ‘biografskih’ knjiga napisanih u novom milenijumu, Vargas Ljosa kao da je napravio pun krug postepenog prečišćavanja svog proznog izraza i povratka na tradicionalne forme devetnaestovekovnog romana; u istom razdoblju takođe je napravio pun ideološki krug, sleva nadesno – od buntovnog levičarskog studenta do konzervativnog neoliberala koji na kraju milenijuma prihvata apoteozu vladavine slobodnog tržišta. Mnogima se to nije dopalo, i protumačili su takvo pomeranje kao znak nedoslednosti autora. Moguće je, međutim, da je Vargas Ljosa uvek i jedino bio samo veran svom vremenu i kako se ono kretalo, od revolucionarnih šezdesetih prema ultrakonzervativnom kraju milenijuma, tako su se te promene odražavale i na njegovom delu.“ O tome najbolje piše sam Ljosa u „Rečniku zaljubljenika u Latinsku Ameriku“ koji je nedavno objavljen i kod nas.
Bilo kako bilo posle trideset knjiga: romana, drama i eseja, nagrade Servantes (1995), najvažnijeg priznanja za književnost na španskom jeziku, pa i nakon poraza na predsedničkim izborima 1993. kada uzima špansko državljanstvo, ovaj čovek rođen davne 1936. godine u Arekipi će pored miliona vernih čitalaca širom planete pridobiti i nove čitaoce koji zasigurno neće ostati ravnodušni nad onim što ima da kaže.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
