Medičijevi

 Na našem vebu me je ispravio pažljivi čitalac koji se potpisao sa „sve je baš tako“. Čitalac ili čitateljka piše ovako: „samo je DŽad a ne Rob Lou u naslovnoj ulozi 🙂 … a knjiga jeste sjajna, kao i svaki od filmova ovog autora. Čovek više, Posledice ljubavi, Porodični prijatelj, Div, Ovo mora da je mesto, Velika lepota, Mladost i nadam se još mnogo, mnogo toga“. Pažljivom čitaocu se zahvaljujem, a dotičnom gospodinu koga prekrstih se izvinjavam.

Nastavljamo da putujemo Italijom. Prošle nedelje je na njihovom javnom servisu RAI emitovana serija „Medičijevi“ koja je najavljivana kao televizijski događaj sezone. Ima osam epizoda, videh dve. Utisci su fenomenalni. Serija je snimana na izvornim lokacijama, dakle u Firenci, prestonici italijanske renesanse. Sjajna međunarodna glumačka ekipa. Prema pisanju italijanske štampe, Medičijevi su doživeli ozbiljnu gledanost, imali su šer od čak 30 odsto. U toj istoj štampi, naročito u dva bitna dnevnika vodile su se polemike o tome koliko je serija istorijski autentična. Na stranicama dva vodeća tamošnja dnevnika levo orijentisane rimske Republike i desno orijentisanog milanskog Korijere de la sera žustro se raspravlja. Nećemo zanimljivu polemiku prepričavati, ima je na zvaničnim veb prezentacijama ovih listova. Ali pitanje da li i u kojoj meri treba slobodno tumačiti istorijske događaje ostaće bez odgovora. Tvorce ove interesantne TV sage to mnogo i ne zanima. Ona ispunjava svoju funkciju. Dobra kamera, ozbiljna produkcija, ozbiljna glumačka ekipa. Dastin Hofman recimo tumači starog Đovanija Medičija, Kozima Medičija igra Ričard Mejden, Lorenca Medičija Stjuart Martin i tako redom. Režiju potpisuje Serđo Mimica Gacan. Dakle, ubistva, ljubavne i političke spletke će vrlo verovatno u Firencu i Toskanu privući još više turista. Ova serija je pokazala šta je moć reklame, sinhronizovanog i dobro osmišljenog marketinga. Izdavač NJuton Kempton izdao je prvi deo trilogije „Mediči“ mladog autora Matea Strukula. Prvi deo „Dinastija na vlasti“ je upravo izašao i posvećen je Kozimu Medičiju. Na 350 strana dobijate dobar triler koji se ne ispušta iz ruke. Dobra je to alternativa Denu Braunu, koji je svoj „Inferno“ smestio upravo u Firencu. Nemamo ništa protiv Dena Brauna, ali drugačije je kad jedan Italijan piše o Medičijevima. Sve u svemu Firenca i Toskana će uvek privlačiti brojne ljubitelje kulture i umetnosti, ali i radoznalce i pozere. O njoj će i dalje pisati novinari, pisci, snimaće se filmovi. Kada se suočite i doživite svu tu lepotu, onda vam postane jasno zašto postoji Firentinski odnosno Stendalov sindrom. To je psihosomatska bolest koja prouzrokuje ubrzan rad srca, nesvesticu, zbunjenost ili halucinacije kod pojedinaca izloženih umetnosti, posebno u slučajevima kada je reč o umetnosti velike lepote ili velikom broju umetničkih dela na jednom mestu. Izraz se ponekad koristi i za sličnu reakciju u drugim okolnostima, recimo kada se osoba suoči s velikom lepotom u prirodnom svetu. Firentinski sindrom doživeo nisam, ali u knjizi i TV seriji upravo uživam.