Mistični kabare

Te sugestije, ako vam plastika koju koristite to dozvoljava, uglavnom jesu dobre, iako svaki algoritam ponekad zna da zataji. Tom analogijom ću se u ove vrele letnje dane poslužiti i ja, gotovo potpuno uveren da neću omanuti. Dakle, ako su vam se svidele knjige Antonija De Mela, onda će vam se „Mistični kabare“, naturalizovanog Francuza čileanskih korena Alehandra Hodorovskog svakako dopasti. Ovaj naslov objavila je izdavačka kuća Arete. Dobar prevod sa španskog potpisuje Ivana Krgović, a inventivne, zanimljive i vizuelno odlično uobličene korice, koje sjajno korespondiraju sa tekstom, delo su Jasne Vuković.

Ovaj filmski reditelj, strip scenarista i utemeljitelj tehnike zvane psihomagija koja, kako sam kaže, ‘teži duhovnom isceljenju’, ima izuzetno bogatu biografiju. Odmah da razjasnim, „Mistični kabare“ nije knjiga za samopomoć i neće vam rešiti nijedan problem, ali nateraće vas na razmišljanje. Hodorovski vešto kombinujući priče iz različitih delova sveta i raznolikih kultura pokušava da nas navede da mislimo, domišljamo i promišljamo o večnim temama naše čovečje egzistencije – o telu, duši, duhu i Bogu. Tome je don Alehandro (1929) pridodao i svoje lično, ne malo životno iskustvo i uvide koje je tokom bogatog života stekao. Piše i priča (na Jutjubu na španskom ima dovoljno snimaka intervjua i susreta sa publikom) nepretenciozno, pametno i duhovito. Dovoljno je ukucati njegovo ime u originalu Alejandro Jodorowsky. Nije on nikakav guru, prosvetitelj ili mesija koji je sišao sa neba među obične smrtnike, ali jeste osoba od krvi i mesa koja ono što zna i što jer kroz život naučila (a toga je mnogo) deli sa drugima. Publika i čitaoci to prepoznaju i vole. Vole njegov jednostavan način pripovedanja o suštinskim pitanjima života i smrti. Sve ono Hodorovski radi, može i ne mora nekome da se svidi, ali ne može da se prenebregne i zaobiđe.

Isti ovdašnji izdavač je na srpskom izdao i njegovu knjigu „Gde ptica peva najlepše“. Prevod potpisuje Nataša Vujnović. Reč je o, kako sam autor kaže, „kvaziautobiografskom romanu“. Najbolje ga opisuje ocena američkog nacionalnog javnog radio emitera NPR, koju je izdavač odlučio da stavi na korice knjige: „‘Gde ptica peva najlepše’ – briljantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo po strani fantastične elemente, ‘Gde ptica peva najlepše’ žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te države. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.“ Verujete mi na reč, nije u pitanju nikakvo PR – marketinško zamešateljstvo. Počećete da otkrivate zanimljivu i kompleksnu ličnost kakvih je danas u planetarnom javnom prostoru nažalost sve manje.