Muzeji na vebu

Ne mislimo na krijumčarenje, krađu i švercovanje umetničkog blaga koje je u svim zemljama kažnjivo krivično delo. Reč je o načinu na koji umetnost stiže do običnog sveta. Pogledajte internet prezentaciju bilo kog svetskog muzeja ili galerije. Svi pokušavaju da se dopadnu publici. Na veb stranama ozbiljnijih muzeja nude se razne virtuelne ture. Tako na veb portalu Glasa Amerike može da se pročita kako je internet proširio domašaj najvećih svetskih muzeja, među kojima su pariski Luvr, Britanski muzej u Londonu a sada i Metropoliten u NJujorku. Zahvaljujući svom prisustvu na internetu, muzej je postao potpuno interaktivan i dostupan stanovnicima većine delova sveta. Velike stepenice slavne neoklasične fasade muzeja vode posetioce ka izložbama koje predstavljaju 5.000 godina ljudskih dostignuća. Međutim, sada postoji novi način da se poseti muzej, pomoću platforme koja pruža iskustvo prožeto tehnologijom. Zahvaljujući internetu, njujorški Metropoliten je sada otvoren za ceo svet. Veb-sajt Metropolitena je prošle godine imao više od 33 miliona posetilaca. A dok je prošle godine postavljen rekord – muzej je obišlo 6,3 miliona ljudi, od kojih 40 odsto stranih posetilaca – to je i dalje samo delić posete na internetu. Zahvaljujući internetu, posetioci mogu da pretražuju ogromnu stalnu kolekciju muzeja – od starog Egipta i klasičnih antikviteta, preko evropskih majstora do američke i moderne umetnosti. Tu se mogu naći hronološki pregled istorije umetnosti, kolekcije muzičkih instrumenata, starinska oružja i oklopi iz svih delova sveta, kao i obrazovni programi za sve uzraste. Zvaničnici Metropolitena kažu da moderni muzeji moraju da imaju širok dijapazon sadržaja za svetsku publiku. Jedna od ključnih atrakcija su specijalne izložbe.

Najveća izložba u istoriji Metropolitena je bila „Kina s one strane ogledala“. Blizu milion posetilaca je prošle godine videlo ovu veličanstvenu modno-umetničku prezentaciju uživo, a milioni su je videli na internetu.

Ovog maja trenutna postavka Instituta za kostim istražuje kako modni dizajneri spajaju ručno rađene i mašinski krojene kreacije visoke mode i avangardnu odeću za svaki dan.

Kao i svake godine, na otvaranju izložbe, koja je ujedno gala večera na kojoj se skupljaju sredstva za muzej, pojavile su se brojne slavne ličnosti današnjice.

„Metropoliten procenjuje da su njegovi posetioci prošle godine potrošili više od pet milijardi dolara u NJujorku tokom svog boravka, čime su dali doprinos zdravoj ekonomiji grada. Za sada po svemu sudeći nema opasnosti da će onlajn platforma Metropolitena ikada zameniti ogroman broj posetioca koji žele da uživo vide stalnu zbirku muzeja, sa više od dva miliona umetničkih dela.“

Namerno smo citirali ovaj tekst. Dok neki svetski muzeji šire svoje polje delovanja, drugi uopšte, poput ovdašnjeg, beogradskog Narodnog, ne rade. Svaki dalji komentar je suvišan.