Foto: Luca Marziale / Danas„Prvi roman koji je napisao Nando Abad je neka vrsta smehotresnog niza događaja. Komedija u koju je upleteno sve i svašta, u kojoj samo jedan pogrešni korak jednog malodušnog čoveka dovodi do nadrealnih situacija svuda oko njega. Iskustvo koje autor poseduje jer je pisao humorističke scenarije oseća se i vidi se na stranicama ovog prvenca, roman se čita kao da se gleda zabavna televizijska serija. Glavni junak je gubitnik koga je sistem samleo i masakrirao, ali, ne bojte se, ovaj antiheroj se odlučio da se suprotstavi sudbini i uzme stvar u svoje ruke“.
Ove reči je zapisao Ćemi Teroso, autor ozbiljne emisije o književnosti, Ahora que Leo, na televiziji Seksta.
Reč je o sjajnom romanu Nanda Abada „Baš je nezgodno kada nađeš rasparenu čarapu“, koji je dobro sa španskog prevela Gordana Mihajlović. Izdavač je Laguna.
Glavni junak Andres bi vam savetovao da budete obazrivi, knjiga je mnogo opasniji predmet nego što izgleda.
Ako prebrzo listate stranice i jedna vam okrzne jagodicu prsta, mogli biste se ovlaš poseći. Iako ne deluje kao teška povreda, infekcija rane mogla bi dovesti do amputacije.
A šta ako vam knjiga ispadne? Iako ne teži više od trista grama, mogla bi vam pasti vrhom na gležanj i izazvati unutrašnji hematom i onda ko zna….
Opasnost tu ne prestaje. Šta ako je čitate stojeći dok čekate autobus ili voz?
Ne bi bilo protivno razumu da udubljeni u čitanje napravite suvišan korak, padnete na šine i poginete istranžirani kao pile iz kokošarnika.
Nando Abad je scenarista i tvorac televizijskih komedija.
Rođen je u Madridu 1979. Nekoliko godina je studirao psihologiju, ali je završio studije audiovizuelne komunikacije i postao profesor na istoj katedri.
Bavi se humorom od 2005. godine radeći kao scenarista komičnih serija na španskoj televiziji. Godine 2009. osvojio je nagradu za najbolji scenario španske Akademije za televiziju.
Volim španski humor, neobičan je, nije prefinjen kao engleski, ali je ponekad oštar, retko kad vulgaran mada Španci vole mnogo da psuju.
Uvek sam se pribojavao kako će biti preveden na srpski, Gordana Mihajlović se dobro izvukla i prenela nam korektno na srpski duh Abadovog romana.
Evo jednog Andresovog razmišljanja.
„Pre nekoliko meseci bivša žena bi ga smirila, ali sad je sam i to je u njega unosilo najveću nervozu. Da jedan jedini odrasli vodi brigu o dvoje dece od četiri i sedam godina, to mu se činilo kao živi užas. Da mu je neko dao da bira, opredelio bi se za srazmeru od osmoro odraslih po jednom mališanu. Šesnaestoro odraslih i dvoje dece da uđu kako bi gledali novi film o malcima. Ali nije bilo tako i nije mogao da uzmakne. Sve troje su pažljivo prošli parkingom i stigli do pokretnih stepenica koje su vodile u tržni centar. Andres je nosio Martina u naručju a Paulu je vodio za ruku. Čim je kročio na prvi stepenik, počeo je da joj drži lekciju kako da siđe sa stepenica pošto dođu gore.“
Prijatno čitanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
