Ne treba se plašiti, treba razumeti

Još od praistorijskih vremena čoveka je ono nepoznato zanimalo, ali i plašilo. Neki naučnici su spaljivani i na lomači.

U prvoj deceniji trećeg milenijuma situacija se pomalo izmenila. Ljudi više ne stradaju na lomačama ali bivaju suočeni sa nerazumevanjem. S druge strane, sve je više tematskih televizijskih kanala i planetarno poznatih naučno popularnih časopisa. Mnogi uživaju u slobodnom vremenu gledajući Diskaveri ili čitajući Nešenel džiografik. Sve više se obistinjuje krilatica Marije Kiri koja je rekla: „Ničega se u životu ne treba plašiti. Treba samo razumeti.“ Američki biololozi, kako prenosi rimska „Republika“, pokušavaju da ustanove kako se biljne i životinjske vrste ponašaju u urbanim uslovima. Istražuju, naime, kako se na prostoru njujorškog Menhetna odigrava Darvinova teorija evolucije.

Upravo objavljena velika ilustrovana tematska enciklopedija „Nauka“ (izdavač: Mladinska knjiga“, odličan prevod potpisuju Eva Koprivica i Marija Stajić) popularizuje nauku ozbiljno i odgovorno. Reč je o sveobuhvatnom vizuelnom vodiču. Iscrpno i pitko napisani tekstovi propraćeni su stotinama fotografija, ilustracija i grafikona. Ispod ovog poduhvata kao urednik se potpisuje Adam Hart Dejvis. Ovaj pisac, voditelj i fotograf spada među najuglednije popularizatore nauke na svetu. Nekoliko njegovih televizijskih serija trenutno se „vrte“ po kablovskim kanalima. Napisao je 25 knjiga u kojima rasvetljava brojne naučne fenomene i misterije.

„Nauka nije samo skup odgovora nego i stalna potraga za istinom o načinu na koji funkcioniše vasiona; ona ne počiva samo na činjenicama nego i na težnjama da se one otkriju“, kaže Hart Dejvis i napominje da „jedna naučna ideja često vodi do druge, i tako redom. Ovo se odnosi pre svega na vakuum: teorije i izumi brzo su se ređali jedni za drugima sredinom sedamnaestog veka. Parna lokomotiva bila je prirodna posledica u osamnaestom veku, a cevi s katodnim zracima u devetnaestom veku, dok danas imamo mnogo više delova tehnologije vakuuma“.

Ipak, ne treba smetnuti s uma još jednu činjenicu. „Naučne ideje često istovremeno padaju na pamet većem broju ljudi, što je prouzrokovalo izvesna neslaganja – u pogledu otkrića računara, na primer, ili kiseonika. Ovde su obuhvaćene sve te situacije. Zajedno sa idejama i teorijama u ovoj knjizi nabrojane su i ličnosti koje su ih smislile, od Pitagore i Aristotela do Ajnštajna i Marije Kiri, ističe Hart Dejvis u predgovoru knjige.

Enciklopedija je podeljena u pet poglavlja, od osvita nauke do današnjeg doba. Svako poglavlje ima svoju hronologiju koja će vam pomoći da nađete niti koje povezuju određeni period. Devetnaest ličnosti prikazano je u biografijama na dve strane, a za još stotinu velikih pionira, od Eratostena do Rihtera, dati su kraći profili. Na kraju knjige nalazi se odeljak na 54 strane koji obuhvata kratke biografije svih velikih naučnika iz prošlosti i sadašnjosti, kao i mnoštvo naučnih činjenica. Posebnu pažnju privlači i dodatak knjige. U njemu se nalaze kratke biografije svih spomenutih naučnika, pojmovnik i iscrpno urađen indeks.

Ovakva izdanja otkrivaju pozadinu mnogo čega što uzimamo zdravo za gotovo a o čemu i ne razmišljamo: kada upalimo svetlo ili plin na šporetu, kada razgovaramo mobilnim, radimo za računarom ili gledamo televiziju – zaboravljamo da je reč o mukotrpnom i dugogodišnjem plodu naučnog istraživanja.

Ceo taj dugi put: od izuma točka i korišćenja vatre do letova u kosmos i nanotehnologije obrađen je u ovoj fantastičnoj enciklopediji. Ovde se nalazi ono čega u sličnim knjigama i školskim udžbenicima nema. Kod nas je nažalost objavljivanje ovakve vrste naslova retko iz dobro poznatih razloga sveopšte krize. A u svetu dobrih knjiga poput ove i te kako ima. Nadajmo se da će ih ubuduće biti više i u ovdašnjim knjižarama.