Nedođija

Ostali su upamćeni njegovi spektakularni spotovi i scenski nastupi, humanitarne akcije, ali i DŽeksonove bezbrojne estetske intervencije. Godinama se poluotvoreno govorilo i o njegovoj pedofiliji.

Sinoć je na kanalu HBO prikazan prvi deo odličnog dokumentarca „Leaving Neverland“ (Napuštajući Nedođiju) autora Dena Rida. Drugi deo je na programu večeras. Posle gledanja prvog dela ostao sam zaprepašćen. Slavni pevač je na svoj ranč „Nedođiju“ godinama pozivao decu da uživaju u njegovom magičnom svetu koji je sam smislio. Sve bi bilo kao u bajci koju je DŽekson preko svoje propagandne mašinerije plasirao javnosti, da nije bilo seksualnog zlostavljanja i maltretiranja dece. Dok gledate ispovesti dvojice danas odraslih ljudi koji su 1993, kada su došli u Nedođiju, bili deca, ostajete nemi pred brutalnošću njihovih iskaza. DŽekson je bio toliko sugestivan i ubedljiv da su deca bila uverena da su zlostavljanja koja su preživela „samo njihova velika tajna“ o kojoj ne smeju ni sa kim da pričaju.

Mora se priznati da bi Majklu DŽeksonu na sposobnosti manipulacije pozavidele brojne okultne organizacije i sekte. Priznanja roditelja da nisu imali pojma kako su svoju decu „prepustila u ruke monstrumu“ još su jezivija. Srušen je još jedan mit, bez obzira na to što pravni timovi porodice DŽekson pokušavaju da, kako kažu, „isteraju pravdu“ na sudu. Srećom autori filma su sve dokumentovali i pravno su pokriveni, pa im „oštećena strana“ ne može ništa.

Nije Majkl DŽekson jedini primer umno poremećene osobe koja je zlostavljala i seksualno eksploatisala decu. Mnogo je takvih individua kojima je mesto, najblaže rečeno, na psihijatrijskom lečenju ili iza rešetaka. Emitovanje dokumentaraca poput ovog korisno je i lekovito. Zlo pedofilije toliko se širilo vekovima po kućama, školama, crkvama širom planete. Žrtve zlostavljanja bile su prinuđene da ćute i da se nose sa svojim traumama, strahovima i demonima, a da ih sredina uglavnom odbacuje i ne veruje njihovim iskazima, ili im se podsmeva.

Svaka žrtva ima pravo na dostojanstvo i treba da je razumemo. Zato ovakvi filmovi mogu da pomognu da zlo bude uočeno, i prepoznato što otvara više mogućnosti da se žrtvama pomogne na pravi način, a ostatku društva da porazgovara samo sa sobom i da se dogovori da za svako zlostavljanje jedino postoji nulta tolerancija.