Ovdašnja književna publika dobila je novog miljenika. Reč je o mladom francuskom spisatelju Matijasu Enaru. Upravo su mu objavljena dva romana na srpskom jeziku, a treći se uveliko prevodi. Još zanimljivije jeste to što mu tri naslova objavljuju tri izdavača. Tako je roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ (prevod: Ivana Misirlić Bigar) objavila Geopoetika, „Brevijar za pirotehničare“ (prevod: Emilija Cerović Mlađa), dok njegovo delo „Zona“ na jesen objavljuje Stilos art.
Koliko čitaoci vole ovog interesantnog spisatelja govori i podatak da je na književnu tribinu održanu u Francuskom institutu, u okviru Molijerovih dana, jedva moglo da se uđe. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a bilo je i onih koji su stajali.
Roman „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ govori o putovanju velikog Mikelanđela u Carigrad gde treba da sagradi most na Zlatnom rogu. Ovo delo se oslanja na istoriju i polazi od istinitih događaja iz života velikog umetnika. Kritičari kažu da je pred nama je uznemirujući portret umetnika na delu, ali istovremeno i fascinantno razmišljanje o stvaralačkom činu i simbolu nedovršenog dela, započetog kao spona sa drugom civilizacijom. U ovoj hronici čitamo priču o nekoliko zaboravljenih nedelja istorije, a Matijas Enar skicira političku geografiju, čiji su obrisi podjednako osetljivi kao i pet vekova ranije.
Za ovo štivo Enar je dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca za 2010. koja je, prema mišljenju struke, zapravo priprema za „velikog Gonkura“. „Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima“ možda pomalo podseća na delo nobelovca Orhana Pamuka. „Volim da čitam Orhana Pamuka. Njegov roman „Zovem se crveno“ bavi se istim istorijskim razdobljem, ali što se samog stila pisanja tiče mislim da je potpuno različit“, kaže za Danas Matijas Enar.
„Brevijar za pirotehničare“, s druge strane, na osamdesetak stranica jeste filozofski dijalog o terorizmu koji vode mučenik i mučitelj o suštini i prirodi terorizma u kome se između ostalog može iščitati ironija prema opšte prihvaćenom poimanju terorizma i političke korektnosti. Matijas Enar odlično poznaje Istok i kulturu ovog dela sveta.
„Do mog zanimanja za Istok je došlo pomalo slučajno“, ističe Enar i dodaje: „Počeo sam da studiram istoriju umetnosti, i tu je bio predmet istorija islama što mi se mnogo dopalo. Preporučeno nam je da savladamo osnove jezika kako bismo mogli da koristimo literaturu. To me je oduševilo, pa sam sa istorije umetnosti prešao na persijski i arapski. Knjige su došle kasnije, ali susrećući se sa drugom kulturom nastojao sam da nadiđem površinsko posmatranje stvari i klišee što je u stvari pokušaj da se na pravi način dođe do onog drugog.“
Enar (1972) trenutno živi u Barseloni. Objavio je romane „Savršenstvo pucnja“ 2003, za koji je dobio Nagradu pet kontinenata frankofonije, „Ploviti Orinokom“ 2005. i „Zona“ (2008) za koji je ovenčan Decembarskom nagradom 2008. godine i nagradom Livr Anter 2009.
Ovog interesantnog autora doista zanima sve i svašta. Tako nam je rekao da trenutno piše „jedan roman sa ruralnom tematikom. Selo u Francuskoj, krave i traktori su takođe vrlo egzotični“, smešeći se priznaje Enar.
Prožimanje kultura je za ovog Francuza oduvek predstavljalo izazov o čemu najbolje svedoči činjenica da deset godina živi u prestonici Katalonije, Barseloni. „Katalonska i francuska kultura su vrlo bliske. Ali, postoji katalonska crta koja je veoma jaka po čemu Barselona kao grad jeste veoma zanimljiva. Više kultura spojeno je u jednom gradu. Prožimaju se evropski i kosmopolitski, španski i katalonski duh.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
