Nesuđeni nobelovac

Oz se može, u najpozitivnijem smisli te reči, svrstati u angažovane intelektualce. Jedan je od prvih Izraelaca koji se zalagao za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba posle Šestodnevnog rata. Uradio je to 1967. u svom tekstu „Zemlja predaka“ u novinama Davar. Godine 1978. postaje jedan od osnivača pokreta Peace Now. Protivio se naseljavanju na okupiranim teritorijama i bio među prvima koji je odao priznanje dogovoru u Oslu i pregovorima s PLO-om. Ime Amosa Oza dugo se povezivalo s izraelskom Laburističkom strankom. Bio je prisan s njenim vođom Šimonom Peresom.

U svojim delima Amos Oz pokušava da likove o kojima piše prikaže realno pribegavajući ironiji, koja ponekad ume da sklizne u otvoreni sarkazam. Njegov odnos prema kibucu, opisan u njegovim delima, naišao je na kritičan ton dobrog dela izraelske javnosti. Malo je intelektualaca koji su poput Oza spremni da bez dlake na jeziku preispituju i analiziraju identitet kulture i naroda iz koga dolaze. Način na koji on pristupa problemima društva u kome živi odavno je prepoznat u njegovoj domovini i u svetu. Nekoliko puta je bio, kako se tvrdi, u najužem izboru za Nobelovu nagradu za književnost. Njegova erudicija i talenat prepoznati su po prevođenju njegovih knjiga na tridesetak jezika. Nažalost, to nisu prepoznali srpski izdavači. Kod nas je nekoliko njegovih knjiga svojevremeno izašlo kod Narodne knjige i samo jedna kod Lagune još 2011. godine. Bilo je povremeno i prevoda njegovih eseja po književnim časopisima.

Amos Oz rođen je u Jerusalimu 1939. Studirao je filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu. Jedan je od najboljih izraelskih živih pisaca. Autor je mnogih književnih dela među kojima su romani „Moj Mihael“, „Crna kutija“, „Poznavati ženu“, „Fima“, „Ne odlazi noćas“ i najnoviji „Isto more“, kao i dokumentarna prozna dela „Na tlu Izraela“, „Padine Libana“, „Izrael“, „Palestina i mir“ i „Početak priče“. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada. Oženjen je i otac dve kćerke i sina. Živi u Aradu, u Izraelu.