Nostalgija za nestalim vrednostima

 Izdavačka kuća Dereta objavila je, prvi put na srpskom jeziku, klasično Tanpinarovo delo, jedno od najvažnijih dela objavljenih na turskom u prošlom veku, ôInstitut za podešavanje vremena“ u prevodu Vesne Gazdić. „Molim Boga da me ludilom izleči, jer se prokletim razumom ne umedoh spasiti“, reči su kojima počinje „Institut“. Glavni njegov junak je Hajri Irdal, klasični gubitnik iz dobre porodice, čovek prepušten struji života, koji uspeva da upropasti svaku šansu koja mu se ukaže. Kada u njegov svet uđe Halit Nepogrešivi, čovek koji, za razliku od njega, konce života drži čvrsto u svojim rukama, on se nevoljno prepušta još jednoj šansi, dajući sve od sebe da i nju prokocka. Zaplet počinje u trenutku kada širom grada treba postaviti stanice za podešavanje satova, čime tačno vreme postaje stvar od nacionalnog značaja a Hajri Irdal čuveni naučnik, autor brojnih knjiga, među kojima je i priča o čoveku koji nikada nije postojao i istorijska ličnost o kojoj će pisati čak i svetski poznati autoriteti, zahvaljujući Halitu Nepogrešivom i njegovoj granitnoj volji.

Tanpinar je rođen u Istanbulu 1901. u kome je i umro 1962. od srčanog udara. Rano detinjstvo provodi po raznim gradovima Anadolije. Vrativši se u rodni grad, prvo započinje studije veterine, ali ih ubrzo napušta da bi studirao književnost i istoriju umetnosti. Potaknut velikim zbivanjima koja se dešavaju u modernim vremenima, piše knjige koje utiču na pisce tog doba. Bio je poslanik u parlamentu, profesor, ali pre svega istoriograf doba koje je nestalo.

U pogovoru knjige čitamo da je pred nama delo u kome se ovaj pisac bavi temom koja ga je celog života intrigirala – odnosom između individue i društva, i time koliko društvo može da kontroliše njegov život. S druge strane, vreme koje upravlja našim životom kao peščani sat ukazuje na našu prolaznost. Nostalgija za nestalim vrednostima neprestano izbija iz svake stranice, kao i upozorenje da neke promene često budu mnogo gore nego što na početku izgledaju. Izdavač tako napominje da se „Tanpinarovi romani moraju posmatrati kroz vreme i zemlju u kojoj odrasta, školuje se i stvara svoju sliku sveta.“ Turska se, naime, od 1922. godine, pod vođstvom Mustafe Kemal-paše Ataturka, pretvara u sekularnu i evropski orijentisanu državu. Velike promene dešavaju se u svim segmentima društva i stvara se pogodna sredina za preispitivanje prošlih i modernih vremena. Bez obzira što istorijski trenutak neophodno kreira drugačiji pogled na društvo, ostala je potreba za očuvanjem nacionalnog i kulturnog identiteta.

U književnosti se pojavio kao pesnik, veoma popularnom poemom „Musulove večeri“. Od najznačajnijih romana izdvajaju se još i Spokoj, Oni koji se ne vide, Mahurova melodija i Žena u ogledalu. Od zbirki pripovedaka valja izdvojiti naslove Snovi Abdulah-efendije, Letnja kiša. Od knjiga eseja najznačajnije su Pet gradova, O književnosti i Kako sam živeo. Dela su mu prevedena na više od trideset jezika.