Osveta

Jedna od njih je i kolumbijsko Ostvarenje „Venganza“ – u prevodu „Osveta“. Reč je o adaptaciji čuvene američke serije „Revenge“. Iza produkcije ove serije stoji kolumbijski gigant RCN, koji je glavni konkurent meksičkoj Televisi u proizvodnji telenovela.

Kad je Osveta u pitanju, kazaćemo da je žanrovski neodređena, odnosno ne možete je svrstati u klasičnu telenovelu, ali ni u vrhunsku dramsku seriju. Takav trend u pravljenju dnevnih serija sa ogromnim brojem epizoda poslednjih godina je sve dominantniji. Prema sadašnjim predviđanjima, serija bi trebalo da ima 100 epizoda. Upravo u tome i jeste draž takvih serijala: drže vas u neizvesnosti, nisu imbecilno glupe, scenario je inteligentno napisan, a glumačka ekipa sasvim solidna. Budući da još niko nije ovu seriju uvrstio u programsku ponudu, ako vas zanima da je pogledate, morate da je pronađete sami alternativnim kanalima. U središtu priče je Emilija Urkisa, koja pokušava da osveti ubistvo oca i njegovo nepravedno robijanje budući da je optužen kao glavni krivac za avionsku nesreću u kojoj je poginulo nekoliko stotina ljudi. Ispostavlja se da je iznad svega jedna moćna porodica koja je u uskoj sprezi sa narko-kartelima i kolumbijskom političkom, ekonomskom i kulturnom elitom. Klupko se polako raspliće – zavere, krađe identiteta, korupcija. Na trenutke osveta podseća na hrvatsko ostvarenje „Novine“ Dalibora Matanića, ali ovde se znak jednakosti ne može staviti budući da ima dobro poznate latinoameričke južnjačke sladunjavosti i opštih mesta. Kada toga ne bi bilo, ova serija bi mogla da pretenduje na višu umetničku razinu, ali to nije bila namera autora. Upravo u tome i leži šarm takvih ostvarenja. Nekim momentima radnje se oduševite, onda vas sledećeg trenutka iznerviraju kako su nešto „uspeli da reše“, ali ste se već „navukli“ i čekate šta će dalje da se desi. Posebnu pažnju srećemo na argentinskog glumca Havijera Gomesa i mladog kolumbijskog glumca Andresa Tora. Gledanje serija Žan Pjer Eskenazi, autor knjige „TV serije kao budućnost filma“, koju je kod nas objavio Clio, tumači između ostalog i reakcijama gledalaca.

„Upravljanje reakcijama gledalaca predstavlja primaran cilj kako američkih tako i evropskih kanala. Jedan ili više članova porodice moraju redovno pratiti određeni televizijski program kako bi njegovo emitovanje imalo smisla. Program mora naći svoje mesto u porodičnim ritualima i postati deo „porodičnog okvira recepcije televizijskog programa“. Kao i društveni život, program je redovan, ali isprekidan, sačinjen od različitih sekvenci sa sopstvenom logikom koje se nadovezuju jedna na drugu“, kaže Eskenazi. Naglim razvojem interneta, pametnih telefona, tableta i društvenih mreža situacija se još više komplikuje, pa gledaoci bivaju prinuđeni da prave sopstveni izbor odnosno da uživaju u iluziji sopstvenog izbora koji nekad može da bude odličan, ali nekad može i da prevari. Zato je ostvarenje „Osveta“ prijatno osveženje.