Otpornost i snaga volje

Ova književnica ostavila je neizbrisiv pečat na dansku, ali i evropsku kulturu. Muzej posvećen njoj nalazi se na pola sata vožnje severno od danske prestonice. Postavka verno odražava život vremena, ali i nepokolebljivi duh kojim je ova spisateljica živela. Njena dela, nažalost, u nas nisu mnogo prevođena, a nedavno je u izdanju Geopoetike izašao njen roman „Babetina gozba“, a najavili su da će uskoro izaći još nekoliko dela ove neverovatne Dankinje čime bi velika praznina u ovdašnjoj kulturi makar malo bila popunjena. Koliko je ova spisateljica volela Afriku, opisuje u pogovoru knjige Radoš Kosović, koji je ovo štivo preveo sa danskog:

„Novo prezime i nova sredina otvaraju sasvim novo poglavlje u njenom životu. S oduševljenjem piše o slobodi koju je u Africi osećala, kao i o svojoj velikoj ljubavi prema tom kontinentu na kojem će provesti sedamnaest godina. Karen i Brur Bliksen od porodičnog novca osnivaju kompaniju za proizvodnju kafe, kupuju plantažu M’Bagati, a kasnije i M’Bagani na teritoriji današnje Kenije, i unajmljuju afričke radnike. Poslovi jedno vreme idu dobro, ali ne i njihov brak. Ubrzo posle venčanja 1914. Karen Bliksen oboleva od sifilisa, mada preciznu dijagnozu neće dobiti do 1925. godine. Rano je primetila znake bolesti i obratila se lekaru u Najrobiju, koji nije uspeo da joj pomogne i koji je zamalo nije otrovao živom. Ubrzo potom obraća se stručnjacima u Danskoj kod kojih će povremeno dolaziti na lečenje do kraja života. Znamo da se hrabro borila s bolešću. Nije pokazivala znake mentalne degeneracije karakteristične za pozne stadijume sifilisa, i u svojim izveštajima lekari se dive njenoj psihičkoj i fizičkoj otpornosti i snazi volje, jer je naizgled neometano obavljala poslove, pisala, putovala i sastajala se s ljudima. Godine 1918. Karen Bliksen upoznaje još jednu važnu osobu u svom životu, engleskog lovca i avanturistu Denisa Finča Hatona, i posle razdvajanja od Brura njihovo prijateljstvo ubrzo prerasta u ljubav. Od 1926. godine Haton bi često boravio na njenoj plantaži kad god ne bi bio na safariju. Ali i ta se ljubav završila nesrećno – Haton je 1931. godine poginuo u avionskoj nesreći. Karen Bliksen četrnaestog maja iste godine prodaje plantažu i zauvek napušta Afriku. Pored Hatonove pogibije, na to su je primorali i loši prinosi kafe, kao i ekonomska kriza usled pada Vol Strita 1929, zbog kojeg su znatno porasli troškovi održavanja i proizvodnje. Predgrađe Najrobija gde se plantaža nalazila danas se zove Karen.“