Pogrešni identiteti

To zlatno pravilo glasi „Javni servis je dužan da obaveštava, obrazuje i zabavlja“. BBC-jev Radio 4 tako decenijama, tačnije od 1948. godine, organizuje „Ritova predavanja“ koja su dobila ime prema prvom direktoru korporacije Lordu DŽonu Ritu. Emituju se preko radija, a zamišljena su tako da značajni, umni i pametni ljudi održe seriju od nekoliko predavanja na aktuelne teme, ali i suštinske probleme koji muče ljudski rod. Predavači su, između ostalih, bili: Bertrand Rasel, Robert Openhajmer i Danijel Barenbojm.

Tema ovogodišnjeg ciklusa bio je identitet odnosno „Pogrešni identiteti“. Ove godine o toj temi je govorio Kvame Entoni Apija. U četiri jednosatne emisije govorio je o domovini, boji (problem rasizma), religiji i kulturi. Pametno, duhovito, uz mnogo neprevaziđenog engleskog humora, uz inspirativna i odlična pitanja iz publike, govorio je o tome kuda ide ovaj svet. Često je kao primer za nešto navodio zbivanja u bivšoj Jugoslaviji. Po obrazovanju filozof, pisao je o problemima etike časti i kosmopolitizma. Napisao je i nekoliko odličnih detektivskih romana. Ova četiri predavanja mogu se čuti na adresi BBC Radio 4.

Ako vas mrzi da ih slušate, možete ih i pročitati, budući da su napravljeni i transkripti u vord i pdf fajlovima. Entoni Apija je s neverovatnom intelektualnom svežinom i lucidnošću pokušao da odgovori na pitanja šta je ono što nas čini onakvima kakvi smo. Da li je to naša domovina, boja kože, religija koju baštinimo ili nešto treće. Dobra je to literatura za sve ovdašnje analitičare koji pričaju na raznovrsne teme šta im padne na pamet, a da često ne raspolažu s dovoljno informacija ili ono o čemu pričaju stavljaju u potpuno pogrešni kontekst. Malo ljudi je kvalifikovano da tako dobro govori o identitetu, budući da je sam Apija morao da ih pomiri nekoliko i da prekorači nekoliko imaginarnih ili stvarnih granica.

Sve je počelo 1953. kada su se venčali njegovi roditelji. Bili su tema svih olajavanja, ogovaranja, ali i novinskih naslova. Bilo je to prvi međurasni brak koje je tadašnje britansko društvo moralo da „proguta“. Ovaj stvarni događaj poslužio je kao inspiracija za film „Pogodi ko dolazi na večeru“. Majka mu je bila dete iz dobre kuće, ćerka sera Steford Kripsa koji je u poratnoj Britaniji bio na značajnom položaju. Entonijev otac bio je jedan od istaknutijih boraca za nezavisnost Zlatne obale, današnje Gane.

Baš kao i njegovi roditelji morao je da razrešava bračni status i pomera granice. I o njegovom braku se pričalo sve i svašta kada se pre četiri godine venčao sa svojim dugogodišnjim partnerom. Ovaj brak registrovan je u državi Njujork.

Dakle, reč je o čoveku rođenom u Ujedinjenom Kraljevstvu koji je detinjstvo proveo u Gani, da bi se vratio u Englesku gde je poslan u srednju školu internatskog tipa, a potom je upisao fakultet na Kembridžu. Bio je predavač na vodećim svetskim univerzitetima: Jejlu, Kornelu i Harvardu. Danas je profesor filozofije i prava na Univerzitetu Njujork.