Posao književnosti je da se razračunava sa predrasudama

Prva koja je „probila led“ bila je mlada simpatična i veoma dopadljiva turska spisateljica Nermin Jildirim. Njen sjajan roman „Tajne snevane u Istanbulu“ odlično je s turskog prevela Vesna Gazdić, a objavio beogradski izdavač Evro Buk.

„Posao književnosti i jeste da se razračunava s predrasudama“, kaže za Danas Nermin i dodaje: „U romanu postoje likovi koji su užasno negativni i naprosto počinjete da ih mrzite zbog toga koliko su loši ljudi da bi na kraju došli do tačke u kojoj razumete zbog čega su oni loši. Zapravo mislim da je uloga književnosti ta, pa i u ovoj mojoj knjizi, da razumemo jedni druge: ako smo loši, zašto smo loši. Mislim da je književnost način da se to objasni. Naime, zlo u čoveku nije nastalo samo od sebe. Ti negativni likovi u romanu imaju svoju prošlost na koju se vraćate, pa vidite da su i oni od nekog drugog doživeli zlo. To je bilo nešto što se prenosi sa generacije na generaciju. Upravo kroz pisanje nastojimo da taj začarani krug slomimo i da kod ljudi razvijemo empatiju da shvate kako neko nije rođen zao već da za to postoji razlog i postoji pozadina priče.“

Roman je na srpskom već doživeo dva izdanja. Greška koja se pojavila u prvom izdanju je konačno ispravljena. Naime, naslovnica prvog izdanja romana ličila je na najlošiju naslovnicu za ljubavni vikend roman, a ovo slojevito pisano ostvarenje je sve samo ne to. Naslovnica drugog izdanja je vizuelno mnogo prikladnija i odražava ozbiljnost samog romana. Dakle, Pilar je mlada savremena Špankinja koja živi u Barseloni s mužem, a njihov brak se po svemu može opisati kao zadovoljavajući. Sve dok jednog dana Ejup, njen muž sa egzotičnog Istoka, jednostavno ne nestane bez traga. U potrazi za nestalim mužem, Pilar stiže u Istanbul, u potpuno nepoznat grad, među nepoznate ljude. Drugačija kultura i običaji izvor su sitnih i krupnih, često dirljivih nesporazuma i nerazumevanja, a Ejupova porodica, uvređena što se on „odrodio” od svojih najbližih, kao da ne želi ili ne može da joj pomogne. Ipak, posredstvom dnevnika snova koji je Ejup ostavio za sobom, Pilar malo-pomalo otkriva potresnu priču u kojoj se prepliću san i java.

U romanu se govori o porodičnom nasilju, izdaji, prećutanim i izneverenim očekivanjima. Pišući o stvarima u kojima se u finim kućama ne priča, autorka pribegava ironiji, humoru i sarkazmu:

„Psihološki gledano, smeh je mnogo bolja metoda opiranju stvarnosti od suza. Sama kao čitalac volim crni humor i ironiju i to koristim u svojim romanima. Važno je ispričati priču iz nekog drugog ugla i dovesti dotle da se čovek sam sebi nasmeje. Veliki uticaj u tom pogledu na mlade turske pisce ima jedno od najvećih imena turske književnosti Ahmet Hamdi Tampinar (u izdanju Derete izašla su dva njegova romana ‘Institut za podešavanje vremena’ i ‘Spokoj’ prim. red.). Naime, sva društva koja su preživela glad, rat i stradanje bilo koje vrste naučila su da se na ovaj način bore.“

Nermin Jildirim rođena je 1980. godine u Bursi. Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu komunikoloških nauka Anadolskog univerziteta. Pored ovog, objavila je još dva romana:“Apartman ne zaboravi me“ i“Mapa tajnih dvorišta“. Piše za razne dnevne novine i časopise. Živi i radi na relaciji Barselona-Istanbul. Budući da nam je otkriven još jedan zanimljiv i dobar autor nadamo se da će prevoda onoga što piše biti još. Pitali smo je na čemu trenutno radi.

„U mom novom romanu ‘Časovi iz zaboravljanja’ govori se o osobi koja želi da zaboravi neke stvari i koristi psihološke usluge i ima opet veze sa psihologijom. Ovaj roman, kao i svi romani koje pišem, odnosi se na temu zaboravljanja i sećanja. To je i u društvenom i u istorijskom smislu uvek bio problem: čega se setiti, a šta zaboraviti na širem i na ličnom planu.“