Posao mi je da pričam priče

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kod nas su objavljena njegova dva romana: Prvi je „Doviđenja tamo gore“ (Prevod: Olja Petronić, izdavač: Čarobna knjiga). Upravo za ovo izuzetno delo dobio je najprestižniju književnu nagradu frankofonskog govornog sveta „Gonkur“ 2013. godine. Ovaj roman izašao je samo godinu dana pre obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Poslednji dani Velikog rata zatiču Albera, bivšeg knjigovođu, i Eduara, umetnika i sina milionera, u istom rovu. Užasi bojišta zauvek su promenili njihove živote i ono što im sada predstoji jeste da pokušaju da prežive mir. Odbijajući da ih poraze ogorčenost i očajanje, oni će smisliti neverovatno drsku i nemoralnu prevaru koja će u čitavoj zemlji izazvati metež. A u izvesnim krugovima izazvaće opšte zgražavanje.

Pitamo autora koliko je ovaj roman Francuzima pomogao da se suoče sa prošlošću kako onom od pre stotinak godina, tako i onom malo bliskijom, kolonijalnom.

„O kolonijalnoj prošlosti Francuske nisam pisao u ovoj knjizi. Mislim da bi bilo vrlo pretenciozno i nadmeno da se ja izjašnjavam o tome koliko je Francuzima moja knjiga pomogla da na drugi način gledaju Prvi svetski rat. Ima u ovoj knjizi stvari koje ljudi nisu znali, a koje su saznali čitajući je. Ona je deo velike priče u kojoj je na neki način obnovljeno sećanje Francuza na taj rat. Povodom njegove stogodišnjice izašlo je mnogo knjiga koje su pomogle Francuzima da na neki novi način gledaju sam sukob i probleme sa kojima su se suočavali u to vreme. Ovo je naprosto samo jedna od knjiga koje su deo te velike priče“, kaže za Danas Pjer Lemetr.

Jedan je od retkih pisaca koji se uspešno „šeta“ kroz žanrove. NJegov triler „Aleks“ (Izdavač: Laguna, prevod: Gordana Berberina) govori o inspektoru Kamiju Verhuvenu, koji nema od čega da započne istragu u jednom slučaju: nema osumnjičenog, nema tragova, nije se javio niko od Aleksine rodbine ili prijatelja da se interesuje za njenu sudbinu. Iz svog gorkog iskustva Verhuven, briljantni detektiv, zna od kakve je važnosti da se žrtva otmice pronađe što pre, a da bi pronašao Aleks, prvo će morati da je bolje razume. Dok otkriva detalje iz njenog života, Kamij shvata da Aleks nije obična žrtva. Za ovo delo takođe je ovenčan nagradom: Dagger.

Pitamo ga kako mu polazi za rukom da toliko dobro uskače u različite književne žanrove. Lemetr za naš list kaže: „To pitanje uopšte ne postavljam samom sebi. Moj posao je da pričam priče. Kada naiđem na dobru priču, ja ću pokušati da je ispričam bez obzira na to kom žanru bi pripadala. Evo, na primer, u ovakvim situacijama naročito posle dobijanja Gonkurove nagrade, očekivalo bi se od mene da ovo ili ono bude prvi deo nekakve trilogije, a ja radim umesto toga na scenariju jedne krimi TV serije čija se radnja odigrava u 2015. godini.“

Romani Pjera Lemetra prevedeni su na tridesetak jezika. Budući da Gonkurova nagrada spada među najuglednije u svetu, zamolili smo sagovornika da nam otkrije koliko mu je promenila život.

„Menja se apsolutno sve u životu pisca. Čovek se odjednom nađe u središtu pažnje čitave javnosti, svi pogledi su uprti u njega, sve kamere su uključene i uperene u vas, vi ste na vrhu nekakvog ledenog brega. Naravno da su onda i očekivanja drugačija. Mislio sam da će to trajati godinu dana, ali traje mnogo duže nego što sam očekivao. Velika korist u celoj toj priči oko Gonkurove nagrade jeste to da sam od nje zaradio novac, a novac književniku daje malo vremena da predahne, da ne mora da piše po knjigu godišnje da bi preživeo od pisanja, nego može da napravi malo veću kreativnu pauzu. Druga korist je simbolična, malo ću se našaliti pa reći da sam gonkurovac, kad bih hteo, mogao bih se sastati sa kim god hoću. Kad bih zatražio prijem kod premijera Emanuela Valsa, on bi me primio za sat vremena. Druga strana priče jeste to da se od mene očekuje da napišem novo veliko delo, a ja pokušavam da zametnem tragove pišući scenario za krimi seriju.“