Posveta noar žanru

 Pred čitaocima je na nešto više od 400 strana napeti triler i ljubavna priča u jednom. Poštovaoci Čabonove ličnosti i dela tvrde da je ovaj rukopis „posveta žanru noar iz četrdesetih godina prošlog veka i istraživanje o tajnama izgnanstva i iskupljenja“. Oni drugi, kojih takođe nije malo, uzvraćaju udarac i upozoravaju da se Čabon konačno razotkrio te da je njegova „opsednutost Jevrejima i jevrejskim pitanjem više nego očigledna“. Istina je verovatno negde na sredini.

Roman je posvećen Jevrejskim izbeglicama i njihovim naslednicima koji već šezdeset godina napreduju u federalnoj oblasti Sitka, „privremenom“ bezbednom utočištu stvorenom posle otkrića holokausta i šokantnog sloma tek stvorene države Izrael, do koga je došlo 1948. godine. Na uzanom pojasu zemlje na Aljasci, ponositi, zahvalni i željni da budu Amerikanci, Jevreji iz oblasti Sitka grade svoj mali svet: uzavreli, napredni i dobro organizovan grad, koji ima dušu i koji se razvija u ritmu melodičnog jidiša. Šezdeset godina ih niko ne dira, zanemareni i zaboravljani u učmaloj istoriji. A onda se oblast Sitka vraća pod suverenitet Aljaske, tako da se njihov toliko dugo sanjani san bliži kraju. Talasi istorije ponovo prete da ih progutaju i odnesu u nepoznato.

Glavni junak romana je Mejer Landsman, detektiv iz Odeljenja za ubistva Okružne policije koji već ionako ima dovoljno svojih problema i bez briga o nadolazećem „povratku istorije“. Život mu se raspada, brak mu je doživeo brodolom, a i karijera mu je u opasnosti dok istražuje ubistvo nekadašnjeg šahovskog čuda. Činjenica je da pisac toliko vešto vodi radnju uvlačeći nas, hteli ne, u svoj čudesni svet. Kvalitetu štiva doprinosi i maestralni prevod Vesne Petrović koja je uspela, što je u slučaju Majkla Čabona gotovo nemoguće, da svu višeznačnost i slojevitost njegovog pisanja odlično prevede i prenese poštujući duh srpskog jezika što u prevodima novijeg datuma u ovdašnjoj izdavačkoj hiperprodukciji često nije slučaj.

Naša čitalačka publika Majkla Čabona odlično poznaje. Isti izdavač objavio je i njegove prethodne romane „Čudesni momci“, „Neverovatne avanture Kavalijera i Kleja“ i „Konačno rešenje“.

Koliko je ovaj spisatelj nezaobilazan fenomen savremene američke kulture govori i podatak da se za njegov imaginativni svet zainteresovao i svemoćni Holivud. Po romanu „Čudesni momci“ snimljen je veliki hit sa Majklom Daglasom i Tobijem Mekgvajerom u glavnim ulogama, a braća Koen nameravaju da snime film po „Jevrejskoj policijskoj stanici“. Prema pisanju Varajetija, Koenovi će uskoro početi s adaptacijom pseudo-detektivskog romana o misterioznom ubistvu u izmišljenoj jevrejskoj naseobini na Aljasci. Kao veliki ljubitelj stripa bio je i scenarista u filmovima o Spajdermenu. Magazin People ga je svrstao među najzgodnije pisce na planeti, a čak je učestvovao i u jednoj epizodi Simpsonovih. Ogomna popularnost ovog miljenika publike i Holivuda samog Čabona ne dotiče. Trudi se da živi normalno kao i ranije.