Pred sudom zbog uvrede religioznih osećanja nacije

Nedima Gursela smo sreli nedavno dok je boravio u Beogradu. Nametnulo se pitanje koliko Turska kao sekularna država podleže uticaju religije. – Sekularna država gubi bitku. Da nije tako, „Alahove kćeri“ ne bi zbog uvrede religioznih osećanja nacije bile dovedene na sud. Jer, u istinski laičkoj državi ne bi postojala krivica koja predstavlja uvredu nacionalnog osećanja. U slobodnoj i u laičkoj državi zaista postoji sloboda verovanja, ali i sloboda neverovanja, blasfemije ne bi moglo da bude – kaže za Danas Nedim Gursel.

Prema rečima Mirjane Marinković, ovo delo je „plod velike erudicije i opsežnih istraživanja pisca, koja njegovom raskošnom talentu i pesnički nadahnutom jeziku daju punoću i živost, a čitaocu obilje saznanja o svetu islama, novijoj turskoj istoriji i kulturi, koje otkriva na sasvim nov način, u izmirenju između stvarnosti i fikcije, realnog i izmaštanog.“

Čitalac na nešto manje od tri stotine strana prati dve paralelne priče o istoriji islama i povest o jednoj običnoj turskoj porodici kroz nekoliko naraštaja.

– U svom romanu sam istovremeno obrađivao i pojavu islama, rađanje islamske religije, isto tako proroka Muhameda, potom život i muslimanska osećanja jedne porodice. Paralelno sa tim, u jednom toku romana ja sam zapravo preispitivao religiju – ističe Gursael i dodaje da su „Alahove kćeri“ višeglasan roman sa struktura od više slojeva.

– Želeo sam da u romanu govore tri boginje koje su ustvari tri neznabožačka božanstva iz vremena pre rađanja islama, božanstva koja su bila obožavana u plemenu Kurejš. To su boginje Lat, Uza i Manat. Hteo sam da čitaocima pružim sliku o tome kako su one doživljavale i prikazivale proroka Muhameda govoreći o njemu. U vreme pre rađanja islama žensko dete u tom plemenskom društvu zaista nije imalo nikakvog značaja niti vrednosti. Zato se može reći da je islamsko doba nakon petog i šestog veka posle Hrista kad je reč o položaju žene praktično bilo vreme napretka. O islamu se na Zapadu često govori, mnogo je onih koji i na Istoku i na Zapadu misle da je ovoj religiji potrebna reforma i da je položaj žene „problematičan“. Od osnivanja islama je prošlo 1.500 godina – kaže Gursel i dodaje – Mislim da ne možemo primenjivati pravila o ženi koja je Muhamed uspostavio u ono vreme na sadašnje prilike i ženu danas. Verovatno da je islamu potrebna neka reforma. Ali, budući da se Kuran smatra Božijom rečju i da se čak nijedan zarez u toj knjizi ne može promeniti – jednostavno to je nešto što je večno i nepromenjivo – mislim da u islamskoj religiji nije moguća bilo kakva reforma.

Nedim Gursel je dobitnik mnogobrojnih značajnih književnih nagrada u Turskoj i u svetu. Za roman „Alahove kćeri“ dobio je 2009. godine Nagradu za slobodu misli i izražavanja koju dodeljuje Zajednica izdavača Turske. Ovaj zanimljivi književnik o kome će se svakako još pričati misli da „pisac mora da bude nezavisan od vlasti i mora biti slobodan da bi mogao da stvara“ i pojašnjava:

– Ja sam danas pisac-opozicionar u odnosu na trenutnu vlast, vlast ne može za mnom posezati, ne može da me koristi. Takva mogućnost ne postoji.

U ovom romanu Gursel je otvorio mnogobrojne teme koje se mogu podvesti pod suočavanje sa bolnom prošlošću. Pitali smo ga koliko su turska država i društvo spremni da se sa njom suoče:

– Mislim da Turska još uvek nije spremna da se suoči sa događajima iz svoje bliže istorije. Ipak, započet je proces suočavanja sa određenim tabuima. Recimo, pitanje Jermena je bilo tabu, o tome se apsolutno nije raspravljalo. Ali, kada je reč o jermenskom problemu sada svako može diskutovati: istoričari mogu diskutovati o tome, vode se rasprave o tome. Ali, istovremeno postoje i reakcije na to. Recimo, pre nekoliko godina, nas nekoliko ličnosti iz javnog života smo inicirali zvanično izvinjenje zbog ovih događaja, zato što Jermenija ne koristi termin genocid kada su u pitanju ovi događaji već koriste termin velika nesreća ili velika katastrofa. Mi smo u Turskoj pokrenuli inicijativu za izvinjenje zbog te velike katastrofe i tih velike tragedije. Ali to naravno nije prihvaćeno u javnom mnjenju. Turska još nije spremna da se suoči sa svojim sopstvenim mitovima, još nije spremna da se suoči sa događajima iz svoje bliže prošlosti, a trebalo bi da bude.