Predugo smo svi bili hermetizovani

Po mnogo čemu N1 je jedinstven projekat. Koliko će to i promeniti medijsku scenu, pre svega u Srbiji?

– Mislim da će je promeniti prilično. Najpre, N1 je ozbiljna konkurencija svakoj televiziji koja pretenduje da se bavi vestima. Naš je pristup da u odabrane događaje i teme gledamo dublje. Dobar primer za to je serija naših priloga o izlivanju toksične jalovine iz rudnika Stolice, nakon koje je vlada najzad reagovala i ušla u sanaciju ove ekološke katastrofe. I drugi su zatim preuzeli ovu temu. Mislim da su naši gledaoci primetili još neke teme kojima se drugi ne bave. Hoću reći da osim mikrofona postavljamo i pitanja. Naš Dnevnik je drugačiji u odabiru tema i plasmanu. Osim toga vesti emitujemo tokom celog dana pa naši gledaoci ne moraju da čekaju večernje emisije vesti da bi saznali šta se događa u zemlji, regionu i u svetu. Značajnu pažnju posvećujemo međunarodnim vestima za koje imamo izuzetne izvore. N1 je partner CNN-a i ima pristup velikoj bazi priča CNN-a i njegovih partnera širom sveta. Osim toga i članica je ENEX-a, globalne mreže privatnih TV stanica sa kojom razmenjujemo priloge na dnevnoj bazi.

Siguran sam da smo i u sferi televizijske grafike u Srbiji veoma podigli standarde, a program emitujemo u HD-u. Što se tiče regiona, mislim da smo napravili veliki pomak. N1 pokazuje da postoji jedan nivo integracije i interesovanja za zajedničke teme. Njima se bavimo prema realnoj meri interesovanja. To je prednost ovog koncepta. Nikoga ne teramo da gleda vesti iz regiona koje mu nisu zanimljive. Regionalni blokovi vesti sadrže zaista najzanimljivije vesti, kratki su, a nacionalnim temama bavimo se dublje i temeljno u nacionalnim dnevnicima ili blokovima. Tehnologija nam omogućava da u jednom trenutku emitujemo jedan zajednički program u sve tri države, a već u sledećem da ga razdvojimo na tri različita programa.

Raspored vesti u vašem Dnevniku se veoma razlikuje od drugih. Koji su kriterijumi po sredi?

– Osnovni kriterijum je relevantnost i značaj priča, kao i atraktivnost vesti za naše gledaoce. Protokolarne događaje i rutinske političke aktivnosti, osim kada imaju jasnu važnost, stavljamo u drugi plan. Pratimo ih, naravno, ali ih pozicioniramo tamo gde po osećaju naših urednika treba da budu. Trudimo se da napravimo što zanimljiviji Dnevnik, koji će gledaoci pratiti od početka do kraja. N1 je servis naših gledalaca i njima smo posvećeni pre svega. Želimo da uređivačkom politikom presečemo tu nenormalnu pupčanu vrpcu između medija i politike, koja postoji već decenijama. Politika da, svakako, pažljivo pratimo i vladu i opoziciju, ne propuštamo ništa, ali, kao što sam rekao, sve sagledavamo iz ugla naših gledalaca.

Kada su, recimo, premijer Srbije Aleksandar Vučić i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport posetili selo Jamena u opštini Šid, koje je razoreno u majskim poplavama, za nas je prva tema bila drama u kojoj ti ljudi žive već šest meseci. Sama poseta bila je iza. To, naravno, ne znači da nas je poseta manje zanimala, naprotiv. Ispratili smo je pažljivo i temeljito, ali u prvi plan smo stavili nepodnošljiv život u Jameni.

Da li CNN na bilo koji način utiče na uređivačku politiku N1 i da li stavovi američke vlade imaju uticaja na vas?

– Apsolutno ne. Mi smo partner CNN-a, ali to partnerstvo ni na koji način ne utiče na uređivačku politiku naše televizije. Program se uređuje isključivo u našim produkcionim centrima: Beogradu, Sarajevu i Zagrebu. Naša uređivačka politika je profesionalno, odgovorno i nepristrasno novinarstvo. Daću vam jedan primer. N1, recimo, prati karte Ujedinjenih nacija i za nas Kosovo nije nezavisna država, a za američku vladu jeste. Na kraju, većinski vlasnik Junajted Grupe je KKR, a to je investicioni fond koji se nalazi na njujorškoj berzi. KKR je odgovoran prema interesima svojih akcionara, a ne interesima vlade.

Al Džazira je već nekoliko godina u regionu, sada je tu i N1. To svakako obećava dobru konkurenciju i još bolji kvalitet informacija. Šta mislite, zbog čega se dve najveće news korporacije na svetu interesuju za ovaj naš deo sveta?

– Mislim da se interesuju za svaki deo sveta. To i jeste u prirodi globalnih medijskih korporacija. Al Džazira Media Network danas u svom sistemu ima Al Džaziru Arabik, Amerika, English, Turk, Balkans… CNN osim što ima program za Ameriku i CNN International, ima brojne partnerske stanice u svetu.

N1 je prva multimedijska platforma, u pravom smislu reči, u ovom delu sveta. Koliko interakcija na mrežama pomaže ili odmaže u pravljenju programa?

– Od velikog je značaja. Svet se menja, menja se tehnologija, način prijema informacija, a posebno način komunikacije. Javni prostor je demokratizovan i ako za pojedine događaje i vesti ima interesovanja, nema te sile koja ih danas može zaustaviti. Mi mnogo pažnje posvećujemo načinu komunikacije. Imamo snažan portal, veoma respektujemo društvene mreže, a razvili smo posebne aplikacije za IOS, Android i Windows. Program emitujemo uživo i na portalu. Ne zaboravite da je naš investitor Junajted Grupa, koja je apsolutni tehnološki lider i vodeća pay tv platforma u Jugoistočnoj Evropi. Samo je takva jedna grupa mogla da stane iza ovakvog, u tehnološkom smislu potpuno naprednog projekta. Ako vam kažem, recimo, da se režija za studio u Sarajevu nalazi u Beogradu i da HD slika neprestano putuje optičkim kablovima između naša tri produkciona centra, to daje dosta dobru sliku. Naši realizatori vesti emituju sa tastature, a u televiziji ne postoji nijedna mašina u koju možete da ugurate disk ili traku.

Savladavate velike izazove, kakvi su planovi za budućnost?

– Ima vremena za budućnost. Moramo najpre da se bavimo sadašnjošću, pošto je ona za nas tek počela. Emitujemo program samo par nedelja. To u svakom slučaju zavisi od planova naših investitora. Ali, nadam se da će dobar prijem kod publike u Srbiji i u regionu naše investitore ohrabriti da dalje širimo program. To svakako želim, iako već sad proizvodimo više od 14 sati programa dnevno sa relativno malim brojem ljudi za toliko programa. To je izuzetan uspeh prema standardima naše industrije.

Lična karta

Naš sagovornik je diplomirao na odseku za međunarodno pravo Univerziteta u Beogradu. Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio-programu Indeks 202. Autor brojnih tekstova i serijala Indeksovog Radio Pozorišta. Nakon Indeksa radio kao reporter i novinar na Drugom programu Radio Beograda, na MCRA Radio 2000 u Sidneju, televiziji Politika i TV B92. Tokom i nakon NATO bombardovanja Srbije 1999. i 2000. godine izveštavao za stanicu Radio Slobodna Evropa. Autor televizijskih emisija: „60 minuta“, „Poligraf“, „Između redova“ i „Između dve vatre“. Prema medijskoj formi „Poligraf“ je bio konfrontirajući intervju u najboljoj hard talk tradiciji, sa istraživačkim pristupom, i prva je emisija tog tipa koja je svakodnevno emitovana na televizijama u Srbiji. Nekoliko godina je živeo u Australiji. Jedan od osnivača prve srpske knjižare u Sidneju, koja je biblioteke širom Australije snabdela sa nekoliko hiljada srpskih knjiga. Australijsko iskustvo opisao je u knjizi „Vreme sna – Terra Incognita“. Dobitnik novinarskih nagrada „Milan Pantić“, „Stanislav Staša Marinković“, koju dodeljuje naš list i Ricardo Ortega.