Prva adresa

U godini kada se proslavlja osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog, sloganom ovogodišnje manifestacije ‘Dobro došli na prvu adresu’ želimo da podsetimo na značaj naše prapostojbine i pozovemo publiku na mesto odakle je sve počelo“, rekao je za Danas Nikša Barlov, umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti, kada je najavljivao njihovo 24. izdanje koje se završilo prošle subote. Publika se ovom pozivu odazvala.

U Dom kulture gde se većina programa održavala jedva da je moglo da se uđe. Publika je bila oduševljena onim što je videla. Nije publika gledala sve te programe samo zato što su besplatni, što je jedan od zaštitnih znakova RDS. Koncept manifestacije sasvim je jasan: ponuditi dobar i kvalitetan sadržaj i ne snižavati visoke kriterijume kojima se tim koji program osmišlja rukovodi. Ove godine je tako svoju poeziju kazivao Matija Bećković, Dragan Velikić je sa Tamarom Krstić pričao o svom romanu „Islednik“, a Milisav Savić i književna kritičarka Ana Stišović govorili su o njegovoj knjizi „Epska Srbija“, koja je izašla u izdanju Društva Raška škola. Muzički program je, ako mene pitate, bio najbolji do sada. Odlične koncerte održali su Duo Fado Iberia iz Lisabona, Flamenko Sekstet Alfonsa i Migela Linaresa iz Kordobe i Dušan Bogdanović, jedan od najvećih savremenih kompozitora za gitaru na svetu. Prikazan je trejler za igranu seriju „Nemanjići – rađanje kraljevine“. Publika je sa oduševljenjem dočekala glavne glumce ovog ostvarenja Slobodu Mićalović i Vojina Ćetkovića. Dobitnik ovogodišnjeg priznanja Stefan Prvovenčani koje se dodeljuje za sveobuhvatni doprinos kulturi i nauci dobio je arheolog dr Miomir Korać, koji je skroman novčani deo nagrade poklonio šestočlanoj prodici Vuković. Vukovići imaju četvoro dece, školuju dva odlična studenta i dva odlična srednjoškolca.

Bilo je tu još događanja. Sve se može videti na veoma informativnoj veb stranici www.rds.org.rs. Ovo kulturno događanje po mnogo čemu znakovito upućuje na to kako se, kada se ima dobra ideja i kada se zna šta se hoće, može uraditi mnogo na popularizaciji kulture i njenom predstavljanju „običnom svetu“. RDS najbolje demantuju uvreženi stav da „elitna i visoka kultura ne zanima običan svet“. Zanimaju ga i te kako, samo im to treba ponuditi. U oči mi je upala ta ista publika koja je svoje goste nagradila iskrenim aplauzima, iskreno su prilazili učesnicima da ih pozdrave zahvale što su došli, ukažu im poštovanje. Ta ista publika poštuje kulturu i načinom svog oblačenja koji je bio po svim propisima kada se ulazi na kulturne manifestacije. Niko se na izvođenju pozorišne predstave „U agoniji“, a ni na ostalim događanjima, nije pojavio u šortsu ili trenerci, što je u beogradskim pozorištima redovna pojava. Upravo ovaj primer govori mnogo. RDS su zaista još jednom pokazale kako se pristupa kulturi mudro, osmišljeno i pametno, a da se ne podlegne niskim porivima tržišta, sa smislom za meru i dobar ukus.