Raj Loriga

Neću prepričavati ovaj roman. Samo mi je postalo jasno zašto ga tamošnja književna kritika toliko hvali. Ume da progovori o teškim temama kao što su krivica, osećaj dužnosti i grižnje savesti, begu od stvarnosti i života sa kojima je teško suočiti se. Uvek se obradujem kad vidim da pisce koje volim objavljuju kod nas.

Nedavno je beogradska Booka, objavila Lorigin prethodni roman „Predaja“ za koji je dobio jednu od najuglednijih književnih nagrada u hispanskom svetu „Alfaguara“ 2017. godine. Preveo ga je Vuk Šećerović. Ko voli dobre distopije uživaće i razmišljaće. Ukratko: Neimenovani junak ovog distopijskog romana smeštenog u neodređeno blisku budućnost pripoveda o životu sa svojom ženom u ratom razorenoj zemlji, dok su njihova dva sina negde na frontu. Jednoga dana se na njihovom pragu niotkuda pojavljuje dečak, koji ne progovara ni reč, i prihvataju ga i krišom se staraju o njemu.

Ubrzo vlasti naređuju da se čitava oblast evakuiše, te su prinuđeni da napuste svoj dom. Povevši sa sobom i dečaka, odlaze u pravcu prozirnog grada, gde će otpočeti novi život. U tom gradu sazdanom od stakla vladaju red i mir, besprekorna čistoća i urednost, a vlasti se brinu o tome da sve osnovne ljudske potrebe budu zadovoljene. U tom naizgled savršenom gradu, gde su svi vedri i zadovoljni, sve kontrolisano i nema privatnosti ni tajni, jer ništa nije skriveno od tuđih pogleda, gde je pivo besplatno a novac ne postoji. Prava je to kafkijansko- orvelijanska priča kroz koju diskretno, onoliko koliko treba, provejavaju ironija i sarkazam. Recimo , tim staklenim gradom odzvanja muzika Leonarda Koena.

Mnogo toga će se našim čitaocima učiniti kao poznato i već viđeno. Loriga voli da se igra rečima, značenjima, pojmovima. Kod nas je Beopolis objavio još jedan njegov roman „Najgore od svega“, ali bilo je to davne 1997. godine. Loriga je do sada objavio deset romana, a potpisuje režiju dva filma. U španskim medijima je često, a na Jutjubu se može naći dobar broj njegovih intervjua i izjava. Zanimljiva je i svestrana osoba koja ima šta da kaže. Sam navodi da je počeo da piše i da je i dalje snažnim uticajem američkih pisaca kao što su Vilijam Barouz, DŽek Keruak, Rejmond Karver i Čarls Bukovski.

Treba reći i to da je zajedno s Pedrom Almodovarom napisao scenario za film „Živo meso“. „Predaja“ je dobro štivo za predstojeće praznike, ako ste rešili da ih provedete uz dobru knjigu.