Romanovi

Romanovi su često bili inspiracija za ozbiljna književna dela, ali i za razbuđivanje i raspaljivanje bujne i osebujne mašte i ozbiljnih pisaca i neozbiljnih piskarala. Toliko je besmislica nažvrljanih o Raspućinu, ali i o Katarini Velikoj i njenim brojnim ljubavnicima, recimo.

Ova dinastija vladala je Rusijom od 1613. do 1918. godine. I o njihovom mučnom pogubljenju se dan-danas raspreda. Tvoraca raznovrsnih zavera takođe nije malo. Ono čega zaista nema mnogo jesu ozbiljne, objektivne i za široku javnost čitljive knjige o ovoj dinastiji. To je uradio Simon Sibag Montefjore sa knjigom „Romanovi“ koju je sa engleskog preveo Boban Jakovljević, a objavio Evro book. Na našem jeziku je od istog autora objavljena fenomenalna knjiga „Jerusalim“ koju je prevela Gordana Subotić, a uredila je Tea Jovanović. Ko je čitao „Jerusalim“, „Romanovi“ ga neće razočarati. Na preko 800 stranica autor ozbiljno i sveobuhvatno piše o Romanovima. Vešto priča priču, pošteno razdvaja istorijske izvore od predanja, kazivanja i dvorskih i narodnih tračeva. Plod višegodišnjeg istraživanja po ruskim i arhivima brojnih zapadnih zemalja više je nego vidljiv i vredan poštovanja. Za one koje zanima da se detaljnije upute u ovu veliku carsku sagu na kraju knjige objavljen je opširan spisak literature koju je Sibag Montefjore koristio.

Ova knjiga je za prostore na kojima živimo, premda je pisana za englesku i američku publiku, izuzetno važna. Pomaže nam da bolje razumemo savremenu Rusiju i procese koji se u njoj događaju. Trenutni mehanizmi kojima Putin vlada, spoljna i unutrašnja politika koju vodi, ni za jotu ne odstupaju od politike Katarine Velike. Ono što se često prenebregava, naročito kada je reč o Rusiji i svemu ostalom o čemu nažalost znamo malo, jeste nedopustivost posmatranja sveta i geopolitičkog, pa i kulturnog univerzuma iz „naše“ perspektive, uglavnom svedene na dnevnopolitička prežvakavanja što se daju čuti po kladionicama, kafićima i kafanama. Zato nas autor upozorava da su „zemni ostaci Romanovih tema žestokih političkih i religijskih rasprava, dok njihovi imperijalistički interesi – od Ukrajine do Baltika, Kavkaza i Krima, Sirije i Jerusalima do Dalekog istoka – nastavljaju da oblikuju Rusiju i svet kakav poznajemo. Uspon i pad Romanovih, krvlju umrljanih, zlatom nagizdanih, dijamantima okićenih, izmučenih, obeleženih nesrećnim ljubavima, ostaje zadivljujuće koliko i iznenađujuće otkriće, kako u ljudskom tako i u strateškom smislu, hronika o očevima i sinovima, megalomanima, čudovištima i svecima“.