Ove redove pišem u verovatno najčudnije vreme koje je zadesilo planetu u poslednjih nekoliko vekova.
Pandemija kovida 19 kod nas i u globalizovanom svetu potpuno nas je izmestila i poremetila naše male obične živote.
Trebalo bi da se radujemo, smišljamo šta ćemo najdražima pokloniti za Novu godinu koja stiže za nešto manje od dve sedmice.
Da nije pandemije imali bismo ceo spisak planova, želja, ciljeva.
Sada imamo samo jedan, da ostanemo živi i zdravi, da nam bližnji budu dobro i zdravo, da ne zakačimo opaku bolest, ili, ako se to ipak dogodi, da simptomi budu što blaži.
Obično u ovo vreme na ovom mestu predložim čitaocima čime bi sebe ili druge mogli da obraduju za Novu godinu i predstojeće božićne praznike za koje će spojiti nekoliko dana i konačno ostati kod kuće.
Sada se sve izokrenulo.
Mnogi već mesecima rade od kuće, fizički kontakti se ne preporučuju.
Sa prijateljima se viđamo preko zuma i ostalih platformi koje nam svi hvale kao odlične za učenje i rad.
Uz sve njihove prednosti, malo nam ih je svima dosta.
Ipak ću se delimično držati tradicije pa ću vam za praznično čitanje preporučiti knjigu „Tajni život Salvadora Dalija“, koju je objavila izdavačka kuća Arete, a sa engleskog preveo Danilo Lučić.
Reč je o sjajno napisanoj autobiografiji ovog nesvakidašnjeg umetnika.
Salvador Dali, koga mnogi obožavaju, o kome neki misle da je bio luda, a drugi da je apsolutni genije, na oko 400 strana piše o svom životu, usponima i padovima, ženama, deci, svom odnosu sa ljudima.
Zanimljivi su njegovi pogledi na društvo i vreme u kome je živeo i radio.
One mlađe generacije koje za njega jedva da su i čule treba da znaju da slavni parfem u staklenoj bočici u obliku senzualnih ženskih usana nosi ime po ovom umetniku, a sama bočica inspirisana je motivima sa njegovih slika.
Da ne bih prepričavao šta je Salvador Dali hteo da kaže, citiraću šta je rekao sam o sebi:
„Ja sam najreprezentativnija inkarnacija posleratne Evrope. Proživeo sam sve njene avanture, sve eksperimente, sve drame. Kao protagonista nadrealističke revolucije, iz dana u dan spoznavao i najmanje intelektualne incidente i posledice u praktičnoj evoluciji dijalektičkog materijalizma i pseudofilozofskih doktrina zasnovanih na mitovima o krvi i rasi nacionalsocijalizma. Dugo sam studirao teologiju. I na svakoj od ideoloških prečica koje je moj mozak morao da koristi kako bi uvek bio prvi, ja sam morao da dobro platim, crnom kovanicom svog znoja i strasti. Ali ako sam učestvovao, s lucidnim fanatizmom karakterističnim za Španca koji jesam, u svim spekulativnim pretragama, čak i najkontradiktornijim, nikada u životu nisam bio spreman, s druge strane, da pripadam bilo kojoj političkoj stranci. I kako da budem voljan da to učinim sada, danas, kada politiku već uveliko proždire religija?“
Uživajte u čitanju, ostanite zdravi. Srećna vam 2021. godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
